Svako od nas ima obavezu (i prema sebi i prema drugima) da
jasno utvrdi svoje unutrašnje granice i njima zaštiti sve ono što mu je toliko
važno i dragocjeno da bez toga jednostavno ne može nesmetano da funkcioniše.
Unutrašnje granice
su ona crvena linija preko koje niko ne može preći, a da ozbiljno ne naruši našu
emotivnu stabilnost. Zato je toliko važno da je prvo utvrdimo, a zatim, onome
ko je pređe ili pokuša da pređe, jasno i mirno stavimo do znanja šta će biti naš
odgovor na «upad». Ukoliko se «agresor» ne povuče, ne preostaje nam ništa
drugo nego da tako i postupimo.
Znam, u teoriji
ovo zvuči sjajno i jednostavno. U stvarnom životu je malo teže, ali apsolutno nije
neizvodljivo, a blagodeti koje ćemo od toga imati su nemjerljive, tako da se
isplati savladati dobro ovu vještinu.
Bitno je shvatiti
da odbrana naših sopstvenih granica ne zavisi ni od koga drugog nego od nas
samih i da ne podrazumijeva da natjeramo ili privolimo bilo koga da bilo šta
uradi za nas. Sem nas samih.
Takodje je važno biti
spreman da, u nekim ekstremnim slučajevima, potpuno žrtvujemo odnos sa osobom
koja svjesno i namjerno povređuje naše granice.
Uzmimo na
primjer, da je za vas neprihvatljivo da bilo ko podigne glas na vas. I onda se
nađete u situaciji da blizak srodnik, pretpostavljeni, partner počne da vam se
obraća na takav način. Prije nego uradite ili kažete bilo šta drugo, treba da
tu osobu upozorite da ne dozvoljavate bilo kome da vam se tako obraća i da ćete,
ukoliko ne spusti ton, odmah napustiti prostoriju. Zatim ćete, ako ton
nije promijenjen, STVARNO i bez ikakvog ALI, to i uraditi.
Ili, recimo da vasa draga prijateljica stalno kasni na
dogovorene sastanke, a vas to strašno nervira, iako nju jako volite. Umjesto da
bjesnite i osjećate se isfrustrirano dok je čekate više od pola sata, iskreno
joj racite da vama to smeta i da ćete je ubuduće čekati samo 10-15 minuta, a
onda otići i to bez ikakve ljutnje. Kada to stvarno i uradite, ona će konačno shvatiti
koliko vam je to važno ili možda neće, ali vi više nećete biti ljuti i
isfrustrirani, jer ste ispoštovali sebe i osjećaćete se dobro. Pri tom joj niste
rekli da je grozno što stalno kasni i da je ovakva i onakva. Samo ste rekli šta
ćete VI uraditi, a njoj ostavili izbor za njeno ponašanje. Vaš odnos ne bi
trebalo da trpi zbog te vaše iskrenosti, a ako bi, onda bi taj odnos svakako
trebalo dublje ispitati.
Još jedna je
stvar je KLJUČNA. Granice ne možemo koristiti kada želimo da
« upravljamo » nečijim drugim ponašanjem, jer se u tom slučaju radi o
manipulaciji i ucjeni. Na primjer, želim da moj muž iznosi smeće iz kuće, a ako
to ne uradi, ja neću razgovarati sa njim cijeli dan. Ako ste ovo i pokusali,
znate da je takvo ponašanje, i te kako, pokvarilo odnose između vas, bez obzira
na konačnu sudbinu tih vreća sa smećem. Htjeli ste da ga natjerate da uradi ono
što on, očigledno, ne želi, a ne da odbranite svoju unutrašnju svetu teritoriju
i u tome je sva razlika.
Odluku o tome šta
za nas predstavlja granicu, treba da donesemo u stanju potpunog mira i pri
punoj svijesti, a ne u afektu, pod tenzijom ili frustracijom. Samo tako ćemo moći
biti sigurni da zaista branimo sebe, a ne pokušavamo da manipulišemo drugima.
Nema komentara:
Objavi komentar