Dan 301. - Srodne duše

Dan je bio divan. Posao obavljen. Druženje uz vatricu kamina i priče iz cijelog svijeta ispunjujuće i moglo je trajati do besvjesti...
Nevjerovatno je kako sa nekim ljudima nije potrebna nikakva uvertira i upoznavanje koje traje godinama. Sretneš, upoznaš i već ga/je imaš za doživotnog prijatelja! Šteta što ta pojava i nije baš tako česta...

Dan 300. - Priprema za vikend

Baš tako :) Za vikend imamo dragog gosta na selu, pa je potrebno osmisliti šta, kad i kako. U tome mi eto, ode ovaj četvrtak...

Dan 299. - Trojeručica

Jutros smo se pomolili pred Trojeručicom, koja je sa Hiladara došla u naš grad. Srce mi je snažno udaralo u grudima, a suze su potekle same...

"Najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih..."

Dan 298. - Istrajnost

Nedostaje mi i toga sam itekako svjesna. To je uostalom bio i jedan od razloga za pokretanje ovog bloga. Mogu li ja istrajati u bilo čemu, na primjer pisanju bloga svaki dan? Doduše, po tome bi značilo da ipak jesam istrajna :)
Al' ja opet mislim da nisam. Zašto? Odustala sam od mnogih fenomenalnih navika koje sam smatrala (i dalje smatram) da bi za mene bile odlične. I to nakon što sam se uvjerila da su odlične. Moram nešto da preduzmem povodom toga. Čim smislim šta, oglasiću se.

Dan 297. - Ponedeljak

Ni šta dodati, ni šta oduzeti. Teško, brate.
Što je ljepši vikend, teži je ponedeljak - stara azerbejdžanska!

Dan 296. - Šetnja i podvarak

Jedno bez drugog ne bi bilo tako dobra dobitna kombinacija!
Prvo se podvarak sa svinjskom koljenicom stavi (u zemljanoj posudi) u rernu. Onda se ispija kafica, doručkuje i gušta malo u pidžami (pidžama mora na pranje odmah jer, vjerujte mi, ne želite miris podvarka u krevetu).
Onda se ide na kakvo brdo, dužu šetnju, bitno je da je priroda i da imaš oči za nju!

Onda žuriš kući, a već s vrata te dočeka bajoslovan miris! Imaš još malo vremena da zameziš nešto uz pivce, dok se krompir ne ispeče u rerni. Sve poslije toga...je istorija...ha,ha,ha

Dan 295. - Subota u gradu

Subota, 22.10.2016.

Fenomen subotnje špice karakterističan je za veće hrvatske gradove, ali ona, modifikovana, postoji i u nekim drugim gradovima u regionu. Na crnogorskom primorju, na primjer.
Poenta priče je popiti "kavicu" u užem centru grada i biti tamo viđen, obučen i namontiran najbolje što znaš i umiješ...
Moglo bi se još mnogo pričati o ovom gradsko-sociološkom fenomenu i potrebi za pokazivanjem sebe, ali i posmatranjem drugih, ali mi se ne da...
Uglavnom, imala sam društvo za "špicu" u subotu, pa sam je i iskoristila :) Samo što smo mi samo prošle kroz centar grada, našle kafić van "špice" i pile pivo, a ne kafu! ha
Autentičnost prije svega!

Dan 294. - Snowden

Opet sam išla u kino :)
Odličan film Olivera Stouna o Snoudenu, heroju današnjice o kome oni koji najviše koriste društvene mreže, mobitele i kompjutere ne znaju ništa ili su nešto tek načuli! Mislim na mlade i njihovu generalnu nezainteresovanost za svijet u kojem žive, ukoliko se ne radi o nekoj laganoj, ugodnoj i neopterećujućoj temi...
Odlično im ide to ispiranje mozga većine stanovnika planete Zemlje...
Mada to ne mora ništa da znači. Sve se može okrenuti u trenu! U to sam čvrsto ubjeđena i znam da se sadašnji naizgled nerješivi problemi preko noći mogu riješiti. Samo kad bi se htjelo.

Dan 293. - Ženski razgovori

Da ih nema, čovječanstvo bi još živjelo u pećinama i prekrivalo se životinjskim kožama.
Razmjenjujući iskustva, priče, pa i tračeve, žene tjeraju svijet (čitaj muškarce) na promjene, nova iskustva i dostignuća.
Najčešća tema njihovih razgovora su baš oni, muškarci. To ne znači da su glavna. Jer žene o muškarcima uvijek pričaju u vezi sa ženama, njihovim osjećajima, željama i težnjama. One postavljaju zahtjeve, žele ovo ili ono. Najčešće žele promjenu. Jer su od neke druge žene nešto čule, pa žele da probaju. Ili su same saznale za neku novotariju ili im se jednostavno učinilo da ovo više ovako ne može...
Da žene tako redovno i iscrpno ne razgovaraju - vjerovatno bi bile potpuno histerične, nezadovoljne i nesrećne. A time bi se i ovaj svijet za tren oka pretvorio u pakao!

Dan 292. - Da mi je dvadeset...

Posmatrala bih svijet otvorenih očiju i srca i...učila...najviše neke "soft skils" poput razumijevanja drugih i za druge, ljubaznosti i radosti...
Kako je proizvesti i sebi i drugima...kao Amelie Poulin.
Zatim, kako se opuštati i smiriti svoje misli, pogotovo one negativne i kritičarske.
Posmatrala bih sve ljude sa zanimanjem, a onda učila da u svakom vidim nešto dobro. Baš svakom! Posebno bih obratila pažnju na one koji me najviše nerviraju - potrudila bih se da otkrijem zašto me baš oni nerviraju.
Plesala bih i pjevala kad god mogu.
Hodala bih puno svaki dan i to, ako je moguće, svaki dan drugom stazom :)
Sve bi me živo zanimalo...isprobavala bih se u svemu što mi padne na pamet, bez obzira na to imam li društva ili ne.
Učila bih se da ne zavisim od drugih ljudi - da mi ni raspoloženje ni planovi ne zavisi od njih.

Sanjala bih budna i pretvarala svoje snove u javu i javu u san...ama baš svaki dan!

Dan 291. - Volim ja i jesen

Utorak, 18.10.2016.

Nije važno ni ako pada kiša, ni magla mi ne smeta...volim boje, volim toplu, narandžastu hranu (bundeva, čorbice, sosovi...), volim tople šalove u koje se sav umotaš...volim da gledam filmove ili čitam knjigu dok je napolju hladno i mokro.

Volim jesen, iako se mnogima čini tužna i ružna...meni je baš divna, puna sjećanja i topline, puna vatrice i pečenih kestena (sutra moram da kupim prve ovogodišnje!)

Dan 290. - Međuvrijeme

Dan je sav prošao u ...međuvremenu. Te počni jedno, pa drugo, kreni tamo, pa amo. Malo jedno, malo drugo, uskoči treće...na kraju - ništa. Nit znam gdje sam bila, niti šta sam radila.

Takav ti je život :)

Dan 289. - Planina je to

Nedelja, 16.09.2016.

Nije nam bilo zima, nimalo (vani je bilo 12 stepeni). Ali smo shvatili kako bi to izgledalo zimi. Kada se sve potpuno ishladi i počnu minusi...

Zato smo uživali dok možemo...slikali...tačkali...igrali se sa 7 malih kučića...smijali se i zezali sa našom šumskom, dobrom vilom...

Poslije smo se na selu gostili raznim delicijama...praziluk sa jajima, ajvar, uštipci, police, kobasice, slaninica, basa, sir, džemovi razni za kraj...

Rodila se i jedna balerina...

Dan 288. - Zlatna jesen

Subota, 15.09.2016.

Ništa se ne može porediti sa ljepotom i raskošnošću boja jesenjeg lišća! Pa još kad se radi o mješovitoj četinarsko-listopadnoj šumi! Ljudi, ta ljepota predjela kroz koje smo prolazili nepuna dva sata na putu do planinskog odredišta fascinantna je i ne može se dočarati ni fotografijama (bar ja ne mogu, zato sam stavila tuđu fotku dole) ni opisima, ničim.

Možda bi neko zanijemio pred takvom ljepotom, ja (na žalost mojih saputnika) nisam usta zatvarala...te vidi ovo, jao kakva divota...vidite li ovu ljepotu...vau kakve boje...nevjerovatno...vidi ovu narandžastu...krv crvenu...ljudi je l' ovo moguće...Nije mi smetala ni magla, pa ni kiša koja je kasnije lila kao iz kabla...ima nešto i u toj sumaglici, u kapljicama kiše koje se slivaju niz lišće...Ma, šta da vam kažem, fantazija!

Dan 287. - Teslin vremeplov

Odlučili smo da na planinu idemo tek sutra ujutro (strah nas je pomalo zime, priznajemo), pa smo iskoristili rijetku priliku - petak u gradu, da otšetamo do centra i pogledamo 4 D performans na zgradi Banskog dvora - Teslin vremeplov. Ja sam bila impresionirana tehnološkim mogućnostima i igrom svjetlosti, zvuka, vizuelnim i prostornim efektima. Ostatak familije - onako. Vjerovatno je današnju djecu koja non stop bulje u takve 4D sadržaje daleko teže impresionirati nego mene, koja nije pogledala film naučne fantastike vjerovatno i više od 10 godina.

Zato je piza Kod Brke bila odlična i zadovoljila je kriterije cijele četvorke :)

Dan 286. - Moj najbolji drug

Divan, sunčan dan. Jesen počinje da se šepuri, lišćem i mirisom pečenog kestena po ulicama. U kućama se krčkaju jesenja jela - bundeva na sto načina, paprike, pasulj, grašak...

Redovno radim či gong - ujutro u uveče...fenomenalno se osjećam...a sin mi je jutros ljutito zamjerio "a meni ovo nisi pokazala, a?". Obećala sam mu da ćemo ga raditi zajedno. Vidjeću koliko će izdržati. Osim rituala zahvaljivanja koji nam je nekako postao neizostavan pred spavanje, počeo je sa mnom da sluša i vođene meditacije, samo što on, duša, zaspi nakon par minuta :)

Dan 285. - Meddler

Dan je bio prohladan i prosto je mirisao na "kanabe" uz dobar film (i lila dekicu naravski). Uz prethodno zagrijavanje sa podvarkom (nije bilo previše slanine, kunem se) i čašom vina.

Film je odabran po preporuci srodne duše oličene u kumi S. i bio je odličan. Meddler sa Suzan Sarandon u ulozi majke koja se, nakon smrti muža, pretjerano i iz prevelike ljubavi  petlja u kćerkin život. Suzan je, kao i uvijek, fantastična, ali i svi ostali u ovom filmu prepunom divnih i pozitivnih akcija, emocija i slika.

Dan 284. - Jesen samuraja

Gledala sam domaći film Jesen samuraja. Mali Budo (Petar Strugar) je fenomenalan u ovoj fizički izuzetno zahtjevnoj ulozi (nije imao dublera ni u jednoj sceni, što je nevjerovatno). I ostali glumci su odlični: Nikola Kojo, Sergej Trifunović, Hristina Popović, Andrija Milošević.

Film nije loš, za naše prilike dosta neobično urađen. Nešto između akcionog i romantične komedije. Nije ni vau (ako znate na šta mislim). Zasmetale su mi nepotrebne jezičke vulgarnosti, zbog kojih se moja odluka da ne povedem sina na projekciju pokazala kao dobra - film definitivno nije za mlađe od 12 godina.

Dan 283. - Kišni ponedeljak

Nema dalje. Hladna, sitna kišica koja sipi. Zakon polariteta na djelu. Nakon onako divnog i sunčanog vikenda, bez obaveza i moranja - svanuo je tmuran i hladan dan za posao, školu, roditeljski sastanak. Nakon dana, noć, nakon ljeta, zima, nakon nedelje - ponedeljak!

Ipak, nije bio loš taj ponedeljak. Nešto se uradilo, na roditeljskom sam čula samo pohvale o svom sinu, uz čašicu vina i lagani či gong, lijepo se i završio. A sutra je novi dan :)

Dan 282. - Lagano

Nedelja, 9.10.2016.

Sve je bilo lagano i opušteno. Nismo imali Bog zna kakvog posla, ručak je bio specijalitet - pasulj od juče :)

Sunčali smo se na trijemu (30 minuta sunca dnevno je neophodno za potrebnu dozu vitamina D koja nam izgleda uglavnom nedostaje), uz kaficu i pivce...ćakulali i uživali.

Nisam mogla da odolim, a da ne istačkam barem nešto. Moja žrtva je bio stolić od drveta koji sam sama napravila prije par godina.

Dan 282. - Lagano

Nedelja, 9.10.2016.

Sve je bilo lagano i opušteno. Nismo imali Bog zna kakvog posla, ručak je bio specijalitet - pasulj od juče :)

Sunčali smo se na trijemu (30 minuta sunca dnevno je neophodno za potrebnu dozu vitamina D koja nam izgleda uglavnom nedostaje), uz kaficu i pivce...ćakulali i uživali.

Ja nisam mogla da odolim a da ne istačkam barem nešto. Moja žrtva je bio stolić od drveta koji sam sama napravila prije par godina.

Dan 281. - Pune ruke posla

Subota, 8.10.2016.

Dan je bio predivan, blag i sunčan. Dok se na šporetu (tačnije u rerni krčkao pasulj u zemljanom loncu), vrijedna ženska čeljad je:
- rezala kupus za kiseljenje (bez podvarka zima ne može biti prava zima)
- pravila lovačku salatu (recept pogledati u Hrana za dušu - Duša hrane)
- napravila melitzano salatu (grčka salata od plavog patlidžana i bijelog luka -isto pogledati u Hrana za dušu - Duša hrane)
- uživala na terasi uz pivce i kaficu
- tačkala stolice do besvjesti :)

Dan 280. - Predivna jesen

Lišće tek počinje da žuti, tek nas čeka ona divota od šarenila i božanstveno uklopljenih nijansi...Oko kuće sve uredno pokošeno, do u detalj...vidi se s ljubavlju i željom da se domaćini obraduju kad to vide. Eh, zato valjda i služe zetovi :) šalim se, ali ovaj naš je stvarno vrijedan i energičan...na njemu nam zavidi cijelo selo!

Zato ni mi nismo mogli da sjedimo - ja sam oplijevila svoje cvjetne leje (još uvijek su, priznajem, poprilično skromne i neugledne), a domaćin je podrezao voćke.

Nakon toga smo uživali uz kamin i toplu vatricu...kud ćeš bolje i ljepše!

Dan 279. - Briga

Kažu da depresivni žive u prošlosti a anksiozni u budućnosti. U kom vremenu živiš ti? zapitaj se svako malo. I udri brigu na veselje!
Briga me! i
Baš me briga!
kod nas imaju pežorativno značenje neodgovornog i nepoželjnog, bezobzirnog ponašanja. Sad polako uviđam da to ne mora biti tako. Trudiću se da, ubuduće, za što više stvari kažem nonšalantno - ma, baš me briga. Biće nekako. Kako god. Najbolje, naravno :)

Dan 278. - Či Gong

Či gong je drevna kineska disciplina za osvješćivanje, usmjeravanje i jačanje čija - vitalne energije. Mene odavno privlači ali nema baš puno prilike da je čovjek nauči i počne da praktikuje. Danas sam se prijavila na jedan on-line kurs, pa vidjećemo da li ću uspjeti da skontam šta i kako...

Dan 277. - Knjiga za oktobar

Biće to Autobiografija jednog jogija na preporuku Vishena Lakhianija čija videa gledam zadnjih par nedelja.

Dan 276. - Kišan i mračan dan

Da, da valja se opet navikavati na ružno vrijeme, kišu, vlagu i sumorne oblake. Pa još ponedeljak...eh da sam mogla kako da se zavučem pod svoju omiljenu lila dekicu i prespavam današnji dan, bila bih k'o dijete srećna. Ovako sam to uradila tek nakon posla :)

Dan 275. - Izborni dan

Nedelja, 2.10.2016.

Danas su u BiH lokalni izbori. Nit nam valja izborni sistem, nit izborni zakon, a bogami nije bilo ni kvalitetne ili bar interesantne ponude za izabrati.

Neka nam je Bog u pomoći!

Dan 274. - Šareno je i budali drago

Subota, 1.10.2016.

I ovaj vikend sam provela tačkajući po kući tj. po jednoj drvenoj vanjskoj garnituri za sjedenje. Imala sam i pomoćnika, pa je sve bilo još veselije.

Jednobojna garnitura (sto i šest stolica fotelja), napravljena je od drvene buradi i bila je nekako bezlična i bezbojna. Nije privlačila i rijetko je ko na njoj sjedio. Kad završimo tačkanje garantujem samo jedno - niko neće moći reći da je dosadna i bez karaktera!