Dan 365. - Svaka mi čast!

Evo došao je i taj 365-ti dan, za kog sam mislila da mi je nedostižan! E pa nije, ergo, mogu šta god hoću, samo kad hoću!

Godina iza mene može se iščitati iz postova, ali daleko od toga da je u njima sadržana. Bilo je toga mnogo više, uglavnom u onim sivim i višim sferama kojima je tako teško ući u kraj...

Uspjela sam u svojoj namjeri da svakom svom danu dam ime i prezime i tako ga spriječim da mi samo tako isklizi kroz prste...I...moram da priznam da mi se to dopalo...natjeralo me je da o svakom danu porazmislim, da ga sama sebi stvorim, a ne samo da čekam da vidim šta će mi se dogoditi...

A nije i da se nije štosta izdešavalo! Moja porodica je prošla kroz možda najturbulentnije razdoblje...koje još nije okoncano btw...svejedno, bila je to dobra godina, poučna i otrežnjujuća, zahtjevna i puna novih spoznaja i ideja...

Naučila me je, bolje potvrdila mi je da imamo snage i da smo jaki kao stijena...da se znamo nositi sa oba pola o kojim govori zakon polariteta...

Znam tačno i šta očekujem od 2017.-te! Jednostavno - nastavak započetog, dalje spoznaje, put u dubinu i visinu istovremeno...

Jedva čekam!

Dan 364. - Pripreme za

Petak, 30.12.2016.

Privikavamo se na novog člana porodice, a i on na nas. Dobrica je, izgleda da smo položili, jer nijednom nije zacvilio, niti se činilo da je tužan.

Mi smo na selu, pripremamo se za 2017. tj. da ispratimo prvo ovu 2016. kako zaslužuje :) To se uglavnom sastoji u zgubidanjenju, pijuckanju nikšićkog tamnog i zezanju, maženju i filozofiranju...loženju kamina, pravljenju ruske salate, smišljnju menija za sutra :)

Dan 363. - Čarli

Četvrtak, 29.12.2016.

Danas smo išli po Čarlija. Dan predivan, družina vesela, put  odličan.

Već u povratku je bilo jasno da je to to. Kliknuli smo :) Bio je miran i dobar k'o duša.

Moj sin najsrećnije dijete na svijetu!

A zamislite tek onda mene :)

Dan 362. - Najsrećniji dan

Slavili smo rodjendan (komada 1) i diplomski (komada 1).

Presrecni i preponosni!

Kakvo predivno finale ove 2016. godine :)

Znam samo jedno, sledeca ce biti jos bolja!

Dan 361. - Hygge?

Ponovo privlačenje...nisam nikad do danas čula za hygge (dansku riječ za sve ono o čemu sam pisala juče). Označava te sitne, male, svakodnevne rituale radosti i sreće koji Dance i pored surove klime čine najsrećnijim narodom u svijetu (ili bar Evropi).

Možda se i radi samo o pomodarstvu i "prodavanju" masama upravo onog što im najviše nedostaje, činjenica je međutim da se TO ne može kupiti. Nema te svijeće, ukrasne šolje i aromatičnog čaja ili kafe koji će ti sami po sebi pribaviti taj osjećaj radosti i spokoja -  sve je to naravno u našim glavama i sve se to naravno može osvijestiti i dokučiti.

Treba samo htjeti, treba samo biti istrajan i dobronamjeran prema sebi...

Dan 360. - Šta radiš za sebe?

Misli se svaki dan, misli se uopšte u životu.

Zato pitanje nije nimalo lako. Cijeli dan pokušavam da se sjetim svih stvari koje radim za sebe...
"Puna si ćeifa" kaže moj muž. Valjda je onda to to, pomislih i pokušah da se sjetim na šta sve on to misli...
Medena voda sa limunom ujutro...doručak (istina ne samo za mene, rado ga pravim i ostalim ukućanima)...jutarnja kafica...u mojoj šolji...sa cimetom i datulom pored...na omiljenoj fotelji...
Pa onda čaša vina...ne nasuvo (mora nešto da se gricne...ali ne bilo šta...neki dobar sir, masline, brusketica?
Obavezna topla svjetlost lampi...ili svijeća...lila dekica kad gledam film...
Moji vikendi...na selu, na planini, na moru...ostala putovanja...
Tačkanje svega što mi padne na pamet...
Čitanje (iako ne toliko često kao što bih voljela)...
Filozofiranje o životu i svemu ostalom...
Pisanje bloga :)

Toga se sjetih za sad. Nedostaje tu još koješta, znam, ali ne upražnjavam...planinarenje, plesanje, ludiranje...Moram to da vratim u svoj život! Eto zadatka za sledeću godinu :)

Dan 359. - Klizanje

Nedelja, 25.12.2016.

Otvorili smo ovogodišnju sezonu klizanja u Banja Luci! Bilo je divno, malo nesigurno u početku. Klizali smo sa Ivom, Mikijevom "najstarijom" drugaricom i Banjom koja se odvažila da prvi put stane na klizaljke. Iva je medena, a Miki je prezadovoljan nakon klizanja otišao kod nje.

Prije toga smo naučili lekciju - ne dozvoli da ti ništa, ama baš ništa pokvari divan dan! Nadam se da je savladana i da neće biti potrebno ponavljanje, jer stvarno nema ništa gluplje od toga da sam sebi upropastiš dan!

Dan 358. - Lazy day

Subota, 24.12.2016.

Ustali kasno, a prije toga se mazili dugo u krevetu našem trokrevetnom nas troje :)

Onda doručak - ruski omlet (ne znam odakle mi to da je ruski, uglavnom sastoji se od luka, paradajza i jaja), sim baš nije bio nešto oduševljen i to vjerovatno zato jer nije ljubitelj ničeg novog :(

Onda mali šoping - kupila sam još jedan par posuda za hranu za Čarlija i jednu predivnu lampu za svoju sobu.

Ručak je bio bogovski - malorajska natur šnicla iz dostave (ili bolje iz VORTEKSA jer je šnicla upravo onakva kakva je uvijek bila u Malom raju) i zelena salata. Mljac, još mi voda ide na usta...

Poslije smo se odali svak svom poroku: mobilnom, laptopu i tabletu...i to se valja...

Dan 357. - Roditeljski

Jedan običan petak, koji nikako da uhvati praznična atmosfera (sad već ujutro puštam sebi chistmas songs). Obilazak novog šoping centra...
Roditeljski sa novom-starom učiteljicom. Sviđa mi se što će ova izgleda imati malo više autoriteta :)
Kupovina posebnih ukrasa za jelku - crvene boje :)
Još malo truda pa će me valjda konačno obuzeti...

Dan 356. - Zimska magla

I zagađen vazduh. Hladno i tmurno.
Jedino me veseli to što ću uskoro da se povučem na rezervni položaj - u svoju drvenu logu na selu. Slika vatrice iz kamina daje mi snagu da izdržim i ovo malo dana do kraja...

Dan 355. - Ledeno!

Srijeda, 21.12.2016.

Ledom okovano Sarajevo u magli. Baš kako i treba, tj. kako ga pamtim (mžda ova magla i smog nije baš neophodna :)

Onda sastanak, pa povratak. I dalje me oduševljavaju sve duže dionice autoputa. Kakva uživancija  u poređenju sa ostatkom puteva punih rupa i krivina.

Na kraju umor i bolna i zategnuta ramena - posljedica je to napetosti zbog nečeg što je ličilo na kišicu na - 4. Sva sreća pa mi nije palo na pamet da je to LEDENA kiša, koje se bojim najviše u vožnji (a bogme i pješke).

Dan 354. - Sarajevo

Ovaj nakit u stanu ne skidam čitave godine, upravo zbog ovih nekoliko dana u decembru i januaru, kada on dobija svoj puni smisao.

U svakom slučaju lijepo je znati da je na bar jednom mjestu u ovom ludom svijetu uvijek Nova godina i Božić!

Dan 353. - Sumiranje

Počinje vrijeme sumiranja i rezimiranja...Volim to! Polako odmotavam film unazad, prisjećam se sa zahvalnošću svih lijepih trenutaka...Ovaj blog je pravo blago za tu moju omiljenu aktivnost.

S užitkom joj se prepuštam u svim preostalim danima 2016.-te.

Dan 352. - Mraz

Nedelja, 18.12.2016.

Kakvo divno, nedeljno jutro...
Mraz i sunce.
Ružičanstveno!

Dan 351. - Foteljašenje

Dan sam provela u ovoj fotelji, nakon što smo okitili jelku, obavili kupovinu, pojeli sarmu :)

Dan 350. - Pokušala

Jesam stvarno. I to kad god sam se sjetila da "imam" amneziju. Ali pošto se teško bilo čega sjetiti kada "imaš" amneziju, tako sam se i ja samo povremeno sjetila onog što sam sebi prethodni dan obećala.
Sve u svemu. Nije lako, ali nije ni nemoguće. Samo se treba potruditi i ne odustajati.

Dan 349. - Amnezija

Nova tehnika za promjene - kako promijeniti očekivanja? Tako što ćeš zamisliti da imaš amneziju i da ni o kome ne znaš ništa, pa se tako prema svakome i ponašaš. Nema onog 'znam tačno šta će sad reći ili učiniti', nema 'znala sam!', nema 'šta da to radim kad ionako znam kako će taj i taj reagovati'.

Šta ako stvarno sami kreiramo reakcije drugih ljudi? Šta ako ih takođe možemo promijeniti tako što ćemo promijeniti vlastite?

Kako bi to bilo dobro! Zato ću to stvarno pokušati. I to od danas!

Dan 348. - Običan dan

Posao. Kuća. TV.
Neaktivna.
Poprilično bezvoljna...
Umorna?

Dan 347. - Moja dobra vila

Kakav dobar fazon za skrivanje kablova koji vas nerviraju u kući, a sve ih je, svakim danom, više...

Obična ukrasna kutija sa par znalački izbušenih rupa (za produžni kabal) i rupica (za punjače baterija). Nisam je ja napravila, nego jedne spretne ženske ručice, koje mi i inače sve pomažu...

Šta bih ja bez nje?

Dan 346. - Hvata me

Hvata me polako ta potreba da na kraju godine sve nekako dovedem u red. Počinjem od ormara - izbacujem sve što je počelo da me nervira. Primjećujem pohabanost peškira, veša, kuhinjske krpe su mi još dobre...

Idemo...lagano, a sveobuhvatno pospremanje 2016.g. počinje ove nedelje!

Dan 345. - Kićenje jelke

Nedelja, 11.12.2016.

Da, to smo ostavili za nedelju ujutro. Nekako je to pravo vrijeme za ovaj delikatan posao. Ostaje još da pronađemo onu jednu, posebnu ukrasnu kuglu za ovu godinu - možda nešto u obliku psića :)

Vidjela sam se sa svojom divnom, "francuskom" prijateljicom (navodnici su zato jer ona nekom greškom sudbine u stvari nije Francuskinja). Nadam se da ću je ubuduće viđati češće...u stvari znam da hoću :)

Dan 344. - Zimzograd

Subota, 10.12.2016.

Samo smo prošli kroz...vratićemo se sigurno, bar na klizalište! Ali tek kad bude stvarno zima, ovako na +10 nekako ne djeluje uvjerljivo.

Uveče, na mom repertoaru francuski filmovi, dekica (grijanje nikad lošije) i vino :) divota jedna

Dan 343. - Raspakivanje

Sređivanje utisaka. Zadržavanje visoke vibracije...

Pojma nemam šta sam radila, al' znam da sam se super osjećala :)

Dan 342. - Čarli

Četvrtak, 8.12.2016.

Vidjeli smo se i upoznali. Moramo sačekati još 20-tak dana dok ne bude spreman da se doseli kod nas...U međuvremenu uživaćemo u pripremama za njegov doček. Treba da kupimo korpu, posude za hranu, povodac, igračkice...

Dan 341. - Moj dan!

Mora da sam u nekom prethodnom životu živjela i uživala u Gradu svjetlosti.

Danas mi je sve bilo potaman...Moj omiljeni koziji sir i naravno kroasan za doručak. Predivan, sunčan dan. Besplatan metro cijeli dan. Bulevari, uličice, knjižare, bukinisti, kejevi, Opera, palate, rue Rivoli, braserije i bistroi, stolice na ulici...Hodala sam satima, sama i presrećna, potpuno uronjena u trenutak i potpuno u skladu sa samom sobom...

Toliko ljepote i prefinjenosti, francuskog šika i umjeća življenja...Napunila sam baterije za narednu godinu dana.

Gallery Lafayette

Moi

Dan 340. - Mes coins favoris

Utorak, 6.12.2016.

Brasserie Le Depart Saint Michel

 Quartier Latin

 

Rive Gauche

Dan 339. - C'est la vie!

Ponedeljak, 5.12.2016.

Već sam tamo iako putujem tek popodne...Volim taj grad, kao i milioni ljudi širom svijeta. Poseban je, nije samo grad nego jedna ogromna kultura i savoir vivre koji drugi gradovi mogu samo da oponašaju...i nikad mu se i ne približe.

Beograd i Pariz za mene su dvije najljepše metropole. Ne bih voljela da u njima živim jer onda ne bih imala gdje da putujem sa takvim zadovoljstvom i radošću. Uvijek kao da tamo putujem prvi put. I uvijek da otkrijem nešto novo, nešto što me inspiriše i što ne nalazim na drugim mjestima...

Dan 338. - Doručak kod Konja

Sa školskim drugaricama na doručku! Kakav Tiffany i kakvi bakrači, ne bih se nikad mijenjala. Evo pogledajte i zašto:

Pa onda kafica sa pogledom na Knez Mihailovu...

I na kraju šetnje Kalemegdanom, pivce sa pogledom na Ušće, uz zvuke muzike iz 20-tih...sa mojim Suncem...The Moment...

Dan 337. - Stado

Subota, 3.12.2016.

Predivan dan u Beogradu. Puno hodanja, gustanja po kafanama (Orasac), kafeima (Smokvica), druzenja sa prijateljicama iz osnovne :)

Na kraju izvanredan film Nikole Koja! Ne znam kad sam se tako slatko ismijala. Ako ovo bar malo ne pootvara oci masama, ne znam sta ce...

Dan 336. - Odluka je pala

Dobili smo i poslednju, vrlo važnu saglasnost. Uskoro očekujemo prinovu u porodici.

Ne zna se ko je više uzbuđen moj sin ili ja :)

Dan 335. - Miris neba

Novi Isidorin roman je knjiga za decembar. I već je pročitan. Oduševljena. Za mene ključna rečenica:
"Sve što dolazi iz taštine donosi bol, povredu, destrukciju, ljubomoru, zlobu, nesreću, nama ili drugima, sve što je ljubav prema sebi donosi radost, harmoniju, zadovoljstvo, sreću, nama ili drugima. Jednostavno, zar ne?"