Dan 194. - So

Uvece smo odsetali do centra grada i kupili knjige u knjizari So. Pocastili su nas domacim kolacima od maka, uz knigu Jedro nade Nikole Malovica (knjiga za jul) poklonili nam narancin cvijet i divnu posvetu na knjizi Kapetan Kuk za mog sina.

Sin je zaspao u gradskoj kafani, na stolici. More je to :)

Dan 193. - Nocno kupanje

Utorak, 12.7.2016.

Na predivnu plazu smo dosli oko 11 ujutro,. Dan je bio predivan, a voda bozanstvena.

Iz vode smo izlazili samo da nesto pojedemo ili popijemo. I eventualno malo se namazemo zastitnom kremom.

Oko 11 uvece smo zadnji put usli u vodu. Za neke od nas bilo je to prvo nocno kupanje. Malisa je bio raspamecen :)

Dan 192. - Vecera sa pogledom

Pravila sam bruskete sa paradajzom, lukom i avokadom. Sir je bio preliven maslinovim uljem i zacinima. Riba je bila "divlja" luca (znaci ne iz uzgojilista). Vino bijelo - Sevdah iz podruma Aleksic. Drustvo odabrano.

Vecera za pet!

Dan 191. - Sunce

Danas sam dozivjela jedan od onih savrsenih trenutaka spokoja i srece. Na plazi, nakon divnog kupanja sa svojim najmilijim. Gledali smo zajedno u sunce prije zalaska, kada je vec toliko blago da ga mozete gledati direktno, a ipak toliko mocno i fascinantno. Vidjeli smo iste boje. Crveno-pink, a okolo plavo. U sredini bljestavi disk koji pulsira. Kada se nakon toga zatvore oci vidi se tirkizno-zelena sara, koji potamni a zatim postaje ponovo zelena i konacno narandzasta i zuta.

Nisam spomenula divan, njezni vjetric koji ti miluje kozu i donosi miris mora i soli.

Dan 190. - Oprezno

Bijeli smo i oprezni sa suncem. Otisli smo rano na plazu i divno se iskupali, pa onda pobjegli u hladovinu i kucu do kasno popodne. Koza nam se navikava i na sunce i na so i na vrelinu. Postepeno.

Dan 189. - Prvo kupanje

Petak, 8.7.2016.

Prijalo je i te kako nakon 8 sati puta :)
A more, k'o more - blazeno i divno! Kakav  spokoj u dubinama! Kakvo mreskanje u mislima. Zagledati se u more 15 minuta garantovano odnosi sve lose misli iz vas.

Dan 188. - Ljutnja

Dosad već i ptice na grani znaju koliko je ova emocija štetna za onoga ko joj se prepušta. Da ne govorimo o tome da se njome jednostavno ništa ne postiže, da nikad ne pomaže, a baš uvijek odmaže. "Kad god sam se na nekoga naljutila, bilo je to na moju štetu" - govorila je moja majka. I naravno, kao i uvijek, bila u pravu.

Pa zašto nam je onda toliko teško oduprijeti joj se? Zašto tako često padamo u vatru? Naivno je za to kriviti svoj navodno meditaranski ili južnjački temperament. Stvar je mnogo dublja.

Ljuti nas u stvari samo ono što nas pogađa "u sridu". Ljuti nas, ne bez razloga, i time se treba pozabaviti. Svaka ljutnja koju osjetite znak vam je da upravo na tom području treba nešto da poduzmete. Za vaše dobro.

Ah, da, što se tiče osobe koja vas je naljutila - iskreno joj se zahvalite, ona vam pomaže da detektujete svoje ranjive tačke kojima treba vaše pažnje i ljubavi.