Dan 301. - Srodne duše

Dan je bio divan. Posao obavljen. Druženje uz vatricu kamina i priče iz cijelog svijeta ispunjujuće i moglo je trajati do besvjesti...
Nevjerovatno je kako sa nekim ljudima nije potrebna nikakva uvertira i upoznavanje koje traje godinama. Sretneš, upoznaš i već ga/je imaš za doživotnog prijatelja! Šteta što ta pojava i nije baš tako česta...

Dan 300. - Priprema za vikend

Baš tako :) Za vikend imamo dragog gosta na selu, pa je potrebno osmisliti šta, kad i kako. U tome mi eto, ode ovaj četvrtak...

Dan 299. - Trojeručica

Jutros smo se pomolili pred Trojeručicom, koja je sa Hiladara došla u naš grad. Srce mi je snažno udaralo u grudima, a suze su potekle same...

"Najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih..."

Dan 298. - Istrajnost

Nedostaje mi i toga sam itekako svjesna. To je uostalom bio i jedan od razloga za pokretanje ovog bloga. Mogu li ja istrajati u bilo čemu, na primjer pisanju bloga svaki dan? Doduše, po tome bi značilo da ipak jesam istrajna :)
Al' ja opet mislim da nisam. Zašto? Odustala sam od mnogih fenomenalnih navika koje sam smatrala (i dalje smatram) da bi za mene bile odlične. I to nakon što sam se uvjerila da su odlične. Moram nešto da preduzmem povodom toga. Čim smislim šta, oglasiću se.

Dan 297. - Ponedeljak

Ni šta dodati, ni šta oduzeti. Teško, brate.
Što je ljepši vikend, teži je ponedeljak - stara azerbejdžanska!

Dan 296. - Šetnja i podvarak

Jedno bez drugog ne bi bilo tako dobra dobitna kombinacija!
Prvo se podvarak sa svinjskom koljenicom stavi (u zemljanoj posudi) u rernu. Onda se ispija kafica, doručkuje i gušta malo u pidžami (pidžama mora na pranje odmah jer, vjerujte mi, ne želite miris podvarka u krevetu).
Onda se ide na kakvo brdo, dužu šetnju, bitno je da je priroda i da imaš oči za nju!

Onda žuriš kući, a već s vrata te dočeka bajoslovan miris! Imaš još malo vremena da zameziš nešto uz pivce, dok se krompir ne ispeče u rerni. Sve poslije toga...je istorija...ha,ha,ha

Dan 295. - Subota u gradu

Subota, 22.10.2016.

Fenomen subotnje špice karakterističan je za veće hrvatske gradove, ali ona, modifikovana, postoji i u nekim drugim gradovima u regionu. Na crnogorskom primorju, na primjer.
Poenta priče je popiti "kavicu" u užem centru grada i biti tamo viđen, obučen i namontiran najbolje što znaš i umiješ...
Moglo bi se još mnogo pričati o ovom gradsko-sociološkom fenomenu i potrebi za pokazivanjem sebe, ali i posmatranjem drugih, ali mi se ne da...
Uglavnom, imala sam društvo za "špicu" u subotu, pa sam je i iskoristila :) Samo što smo mi samo prošle kroz centar grada, našle kafić van "špice" i pile pivo, a ne kafu! ha
Autentičnost prije svega!