Dan 334. - Ugađanje sebi

Mora se, važno je, zdravo je i cjelishodno. Ko ne zna da ugađa sebi, ne može znati da ugađa drugima. A to je suština ljubavi - brinuti o nekome, pogađati šta voli i šta bi ga baš obradovalo, pa mu to i priuštiti. To se sve, naravno, odnosi i na samog sebe. Ko to ne razumije, moraće da potraži mnoštvo savjeta raznih gurua i kouča, psihijatara i mudraca.

Dobila sam svoj željeni kaputić, a zbog njega sam napravila maksuz 200 km. Moja Ljubav je u tome učestvovala i srcem i dušem, a i lovom :) LJUBAV JE TO

Dan 333. - Vau kakav broj

Da mi je ko pričao, sigurno mu ne bih povjerovala. Da ću ja uspjeti da svakog ubogog dana u ovoj godini napišem par rečenica i tako ga spasim od zaborava. Svaka mi čast! Pokazala sam sebi da mogu, samo kad hoću, biti istrajna i disciplinovana. Nema više tog glupog izgovora ni za druge stvari u životu!

Dan 332. - Fjaka, again

Ne vježbam već danima. Ne pijem dovoljno tekućine. Ne meditiram. Po stanu mi se nagomilao clutter iliti nered koji samo ja mogu raščistiti, a ja ništa. Sjedim i gledam. Ništa mi se ne da. A stisle obaveze. Te treba da uradiš ovo do kraja godine, te ostalo ti je još ovo...

Znam šta mi je činiti. Sačekati da nožnim prstima dotaknem dno, odgurnem se i krenem ka površini...

Dan 331. - Nedelja u gradu

Sin je imao svoj program (pozorišna predstava, pa rođendan), tata svoj (van grada), ja svoj (sa prijateljicom po gradu).

Svi smo na kraju bili zadovoljni svojim danom. Mnogi ne shvataju koliko je dragocjeno to vrijeme za sebe i svoje potrebe, a nema teorije da potrebe budu iste djetetu, muškarcu i ženi :)

Dan 330. - Kiša, pa šta!

Nismo na nju obraćali pažnju...nije nam uopšte smetala. Sve što smo planirali to smo i uradili. Družili se, pričali, zezali, igrali, uživali u hrani, gledali film.

Dan 329. - Draga gošća

Dolazi jedan, za nas neobičan vikend, jer ne idemo nigdje nego nam neko dolazi u goste. Radujem se gošći i dubokim i veselim "filozofskim" razgovorima koje ćemo sasvim sigurno voditi, knjigama koje ćemo razmijeniti, razumijevanju koje ćemo podijeliti...

Dan 328. - Ko bi rek'o čuda da se dese

Manifestacija, što bi rekla Ana Bučevic.

Sasvim neplanirano i iz vedra neba riješen je problem i to na neočekivan način. Nisu bile uzaludne moje meditacije i zahvalnosti :)

Dan 327. - Cvrčci

Nevjerovatno je kako se nekako uvijek, baš u ovo vrijeme shvati koliko stvari nije odrađeno, a trebalo je...Zato sastanci traju danima, na žalost bez nekog većeg rezultata. Svi su u panici, ništa neće stići. A meni u glavi samo oni gluvi dani ljetos i jesenas kad niko ništa nije radio jer mu se kraj godine činio taaakoooo dalekooooo.

Dan 326. - Posao

Utorak, 22.11.2016.

Isprazni i neproduktivni sastanak u Sarajevu. Nadobudni i neprofesionalni drzavni sluzbenici. Besmislenost pokusaja da se gluvom nesto kaze :(

Ostatak dana odlican! Suncano i divno u mom rodnom gradu.

Dan 325. - Aranđelovdan na trijemu

Ponedeljak, 21.11.2016.

Dan 324. - Krčkanje

Nedelja, 20.11.2016.

Dan 323. - Tačkanje

Dan 322. - Pripreme za vikend

Petak, 18.11.2016.

Odmaranje, opuštanje  i moje omiljeno nemoranje ničega! Što bi Crnogorci rekli - pripreme za vikend.

Dan 321. - Nisko

Četvrtak, 17.11.2016.

Izgubila sam ovaj dan. Na poslu su ljudi bili nekonstruktivni i negativni. Pustila sam da mi snize vibraciju...

Dan 320. - Umor

Srijeda, 16.11.2016.

Stigao me - priznajem. Od jutra do kasne noći u istim čizmama, bez obzira koliko su stvarno udobne - previše je za mene. Ipak, stoički sam izdržala i čak se trudila da ne djelujem suviše izmrcvareno. U glavi mi je bila samo jedna slika - mog divnog, toplog i punog kreveta (moja duša uvojek spava sa tatom kada mama nije tu).

Dan 319. - Svinjarije

Utorak, 15.11.2016.

Slika govori više od riječi :)

Dan 318. - Evropski gradovi

Ponedeljak, 14.11.2016.

Postaju tako jedan drugom slični. Svaka glavna, pješačka, šoping ulica skoro da ima isti raspored radnji...i sve unutra je isto ili slično...prate ih isti lanci restorana...ista hrana...globalizacija, naravno... Ipak, meni se čini da joj se polako nazire i kraj. Valjda nisam jedina kojoj sve to svjetsko, a naše pomalo postaje nezanimljivo i naporno.

A da prvo pogledam i obiđem sva predivna mjesta u najbližoj okolini? Otkrijem neponovljive i autentične ukuse starih sorti povrća...zametnem ih u svojoj bašti...stvarno upoznam ljude koje već odavno poznajem...meni zvuči mnogo zanimljivije

Dan 317. - Keln

Nedelja, 13.11.2016.

Pod utiskom sam katedrale...ogromne, predivne i zastrašujuće...mogu samo zamisliti kako je tek izgledala ljudima u 12. vijeku.

Dan 316. - Haljine

Subota, 12.11.2016.

Eto fantastičnog načina da se raspoloženje digne za tili čas! Naletila sam danas na dvije. Neodoljive. Koje su me strpljivo čekale sve ove turobne dane...

Cijeli dan je bio prava uživancija...doručak kasni, šetnja po radnjama (uspješna), kuvanje s ljubavlju, ručak sa svojom ljubavi, gledanje dva francuska filma...

Dan 315. - Sastanak

Poslovni. Besmisleni. Administativno-birokratski sa svim nijansama tupljenja i zamlaćivanja koje postoje. Razlog što mi sve privlačnije izgleda neki pastirski ili zemljoradnički posao. Barem se plodovi rada vide.

Jedino dobro je činjenica da je petak...i tu činjenicu nijedna druga ne može poništiti i vratiti da prethodno stanje :)

Dan 314. - Motivacija i inspiracija

Sad mi je jasno zašto će uvijek biti posla za ljude koji imaju sposobnost da motivišu i inspirišu druge! Nemoguće je, ponekad, ne potonuti, ne ostati bez energije, volje, snage...Zato služe motivacioni govornici i njihovi sajtovi i videi.

E to meni treba danas...vidim hvata me, a ništa mi se ne da. Možda mogu poslušat šta pametno ;)

Dan 313. - Izgubljen dan

Pojma nemam o čemu sam razmišljala i šta sam radila. Vjerovatno ništa posebno :(

Dan 312. - Rutina

Budim se rano. Radim či gong 20 minuta. Pijem vodu sa medom i limunom. Doručkujem, Pijem kafu. Idem na posao. Vraćam se sa posla. Buljim ili u fejsbuk ili u TV. Mazim se sa sinom. Razgovaram s mužem. Pokušavam da sebi i drugima dignem vibraciju. Često ne uspijevam...danas nisam. Al' ne očajavam. Sutra je opet novi dan. 

Dan 311. - Fjaka

Evo je opet, a i vrijeme joj je. Hoću reći vrijeme je takvo, sumorno, vlažno i hladno da ti se ništa živo ne radi. Nekako mi ponestaje energije za bilo šta - dodjem s posla kući i najradije bih...buljila u TV, eventualno čitala knjigu.

Nadam se da će me to brzo proći...moram opet malo na doping u vidu kakaviog inspirativnog videa ili filma :)

Dan 310. - Što pepeo priča

Nedelja, 6.11.2016.

To je novembarska knjiga - autor je Dževad Karahasan. Pogledajte samo ove tačkice na omotu :)

 

Dan 309. - Loga

Subota, 5.11.2016.

Imam svoju logu. U stvari, imam ih više, al' potpuno različitih. Moja loga od sumornih misli i depresivnih dana je jedan jedinstven prostor sa bezbroj sitnih detalja od kojih mi svaki nešto znači. Kao neki mali, privatni muzej ili arhiv. Izložbena postavka se ne mijenja godinama, samo je prašine neminovno svaki put malo više. Eksponati, dokumenti i lični predmeti su tačno tamo gdje sam ih ostavila.

Od ove godine, počela sam da primam i posjetioce sa strane. Povratne reakcije su vrlo pozitivne :)

Ipak, najvjerniji posjetilac, ali i kustos sam ja! I svaki put se kao malo dijete radujem odlasku tamo. Ovoga puta sam bila u pratnji svoje ljubavi. I on tu ima svoje zasluženo mjesto.

Dan 308. - Novembar

Mjesec bez karaktera. Znam da sam možda preoštra u ovoj svojoj ocjeni, ali nekako od djetinjstva nisam ljubitelj novembra. Izuzetak je 29. novembar - najomiljeniji moj praznik, koga više nema...Nema, na žalost, ni predivne i nikad dovoljno prežaljene države čiji je to praznik bio -  Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije!

Zato mi je vjerovatno novembar sada još tmurniji, sumorniji i bezvezniji nego što je ikada bio...

Lišće je vać potpuno opalo sa drveća i sada se vide samo gole, sive grane. Zima je, al' još ne reži. Sumaglica je a ne magla. Vazduh u gradu je već prljav i smrdljiv od tek naloženih peći...

Ne pomaže ni to što je petak :(

Dan 307. - Zemljotres

Pofin, Boga mi. Sasvim dovoljan da se zapitaš - šta ako ih bude još, kao u Italiji? Onda sam se malo raspitala. Kao i većina ljudi smatrala sam da je najsigurnije zavući se pod kakav solidan sto, ili u dovratak kad počne da trese. Pogrešno! Tu bi u slučaju jačeg zemljotresa 100% bili zdrobljeni. Treba se sklupčati pored nekog većeg komada namještaja (sofe, ormara, itd. - napolju pored automobila...) jer se tu, navodno, nalazi "trougao života" po naučnim istraživanjima. Naime, pored tih većih predmeta prilikom sabijanja ostaje taj prostor relativno siguran i upravo tu se treba skloniti.

Nadam se da neću imati prilike da lično ispitujem tačnost ove tvrdnje!

Dan 306. - Dosada

Dosada je iz raja izašla! To je ono stanje kojeg se svi plaše, a ne bi trebalo. Naprotiv. Iz dosade se rađaju najkreativniji poslovi, ideje i zamisli...Dosada nas prosto tjera na akciju!

Bitno je samo ne boriti se protiv dosade nedozvoljenim sredstvima, tzv. ispiračima mozga i trošačima vremena (kojeg ionako nikad nema dovoljno). Mislim tu naravski na TV i ostale bjegove od sebe samog.

Slušajte sebe kad vam je dosadno...pustite da se u vama rodi ta skrivena i zatomljena ideja koja će vas potpuno preporoditi.

Treba naglasiti da dosada nema nikakve veze sa ljenošću!

Dan 305. - Tužioci i sudije

To nikako ne smijemo biti svojoj djeci. Naravno ni drugim ljudima, ali ovo sa sopstvenom djecom je preozbiljno. Djeci treba podrška i razumijevanje, a ne neko ko svaki njihov gaf ili grešku vreba i odmah donosi presudu.

To ne znači da nekad ne treba izreći i kaznu. Postavljanje granica je od izuzetne važnosti za razvoj djece. Ako ne postavite granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja na vrijeme (do 5-te godine makismalno), nemojte se čuditi poslije šta vas je snašlo.

Ne smijemo stalno biti tužioci i sudije, na to mislim. Moramo se opustiti i radovati se sa njima i biti ponekad luckasti i pažljivo ih slušati. Kada ste voljni da ih slušate, tada su i oni voljni da pričaju...

Dan 304. - Posao

Ponedeljak, 31.10.2016.

Nije da je loš. Pa ni težak. Često je čak i kreativan. Ali sve sam više svjesna da to nije to! Ne pjeva mi duša, vjerovatno sam se, nakon toliko godina, već svega i zasitila. Naravno da mi pruža sigurnost i da sam svjesna da bi bio ispunjenje najluđeg sna za ogroman broj ljudi. Ipak, znam da to nije to i da bih trebala da se bavim nečim drugim...doduše, nisam baš načisto s čim...
Razmišljam...i prepuštam se vođstvu svog unutrašnjeg glasa...vidjećemo gdje će me odvesti.

Dan 303. - Sarajevo

Nedelja, 30.10.2016.

U Sarajevu smo se našli u kultnom kafeu Zlatna ribica - moja omiljena i nezaobilazna destinacija u ovom gradu. Onda je sve išlo po redu: šetnjica Ferhadijom, ćevapi kod Želje, kolači u jednom novom restoranu (zaboravih mu ime), opet šetnjica, pa kino...
Volim Sarajevo i tu nema pomoći :)

Dan 302. - Opušteno

Subota, 29.10.2016.

Dan smo proveli upravo tako. Niko nikog nije primoravao ni na šta. Ustajalo se, jelo i pilo kad je kome bio merak. Djeca su se igrala. Mi smo pričali i pričali. Pili kaficu na terasi. Obilazili drveće i žbunje. Krojili planove. Sjećali se dogodovština. Doticali se i važnih tema...Duše su nam pjevale i bilo nam je tako prijatno. Dan je prosto proletio...