Dan 365. - Svaka mi čast!

Evo došao je i taj 365-ti dan, za kog sam mislila da mi je nedostižan! E pa nije, ergo, mogu šta god hoću, samo kad hoću!

Godina iza mene može se iščitati iz postova, ali daleko od toga da je u njima sadržana. Bilo je toga mnogo više, uglavnom u onim sivim i višim sferama kojima je tako teško ući u kraj...

Uspjela sam u svojoj namjeri da svakom svom danu dam ime i prezime i tako ga spriječim da mi samo tako isklizi kroz prste...I...moram da priznam da mi se to dopalo...natjeralo me je da o svakom danu porazmislim, da ga sama sebi stvorim, a ne samo da čekam da vidim šta će mi se dogoditi...

A nije i da se nije štosta izdešavalo! Moja porodica je prošla kroz možda najturbulentnije razdoblje...koje još nije okoncano btw...svejedno, bila je to dobra godina, poučna i otrežnjujuća, zahtjevna i puna novih spoznaja i ideja...

Naučila me je, bolje potvrdila mi je da imamo snage i da smo jaki kao stijena...da se znamo nositi sa oba pola o kojim govori zakon polariteta...

Znam tačno i šta očekujem od 2017.-te! Jednostavno - nastavak započetog, dalje spoznaje, put u dubinu i visinu istovremeno...

Jedva čekam!

Dan 364. - Pripreme za

Petak, 30.12.2016.

Privikavamo se na novog člana porodice, a i on na nas. Dobrica je, izgleda da smo položili, jer nijednom nije zacvilio, niti se činilo da je tužan.

Mi smo na selu, pripremamo se za 2017. tj. da ispratimo prvo ovu 2016. kako zaslužuje :) To se uglavnom sastoji u zgubidanjenju, pijuckanju nikšićkog tamnog i zezanju, maženju i filozofiranju...loženju kamina, pravljenju ruske salate, smišljnju menija za sutra :)

Dan 363. - Čarli

Četvrtak, 29.12.2016.

Danas smo išli po Čarlija. Dan predivan, družina vesela, put  odličan.

Već u povratku je bilo jasno da je to to. Kliknuli smo :) Bio je miran i dobar k'o duša.

Moj sin najsrećnije dijete na svijetu!

A zamislite tek onda mene :)

Dan 362. - Najsrećniji dan

Slavili smo rodjendan (komada 1) i diplomski (komada 1).

Presrecni i preponosni!

Kakvo predivno finale ove 2016. godine :)

Znam samo jedno, sledeca ce biti jos bolja!

Dan 361. - Hygge?

Ponovo privlačenje...nisam nikad do danas čula za hygge (dansku riječ za sve ono o čemu sam pisala juče). Označava te sitne, male, svakodnevne rituale radosti i sreće koji Dance i pored surove klime čine najsrećnijim narodom u svijetu (ili bar Evropi).

Možda se i radi samo o pomodarstvu i "prodavanju" masama upravo onog što im najviše nedostaje, činjenica je međutim da se TO ne može kupiti. Nema te svijeće, ukrasne šolje i aromatičnog čaja ili kafe koji će ti sami po sebi pribaviti taj osjećaj radosti i spokoja -  sve je to naravno u našim glavama i sve se to naravno može osvijestiti i dokučiti.

Treba samo htjeti, treba samo biti istrajan i dobronamjeran prema sebi...

Dan 360. - Šta radiš za sebe?

Misli se svaki dan, misli se uopšte u životu.

Zato pitanje nije nimalo lako. Cijeli dan pokušavam da se sjetim svih stvari koje radim za sebe...
"Puna si ćeifa" kaže moj muž. Valjda je onda to to, pomislih i pokušah da se sjetim na šta sve on to misli...
Medena voda sa limunom ujutro...doručak (istina ne samo za mene, rado ga pravim i ostalim ukućanima)...jutarnja kafica...u mojoj šolji...sa cimetom i datulom pored...na omiljenoj fotelji...
Pa onda čaša vina...ne nasuvo (mora nešto da se gricne...ali ne bilo šta...neki dobar sir, masline, brusketica?
Obavezna topla svjetlost lampi...ili svijeća...lila dekica kad gledam film...
Moji vikendi...na selu, na planini, na moru...ostala putovanja...
Tačkanje svega što mi padne na pamet...
Čitanje (iako ne toliko često kao što bih voljela)...
Filozofiranje o životu i svemu ostalom...
Pisanje bloga :)

Toga se sjetih za sad. Nedostaje tu još koješta, znam, ali ne upražnjavam...planinarenje, plesanje, ludiranje...Moram to da vratim u svoj život! Eto zadatka za sledeću godinu :)

Dan 359. - Klizanje

Nedelja, 25.12.2016.

Otvorili smo ovogodišnju sezonu klizanja u Banja Luci! Bilo je divno, malo nesigurno u početku. Klizali smo sa Ivom, Mikijevom "najstarijom" drugaricom i Banjom koja se odvažila da prvi put stane na klizaljke. Iva je medena, a Miki je prezadovoljan nakon klizanja otišao kod nje.

Prije toga smo naučili lekciju - ne dozvoli da ti ništa, ama baš ništa pokvari divan dan! Nadam se da je savladana i da neće biti potrebno ponavljanje, jer stvarno nema ništa gluplje od toga da sam sebi upropastiš dan!

Dan 358. - Lazy day

Subota, 24.12.2016.

Ustali kasno, a prije toga se mazili dugo u krevetu našem trokrevetnom nas troje :)

Onda doručak - ruski omlet (ne znam odakle mi to da je ruski, uglavnom sastoji se od luka, paradajza i jaja), sim baš nije bio nešto oduševljen i to vjerovatno zato jer nije ljubitelj ničeg novog :(

Onda mali šoping - kupila sam još jedan par posuda za hranu za Čarlija i jednu predivnu lampu za svoju sobu.

Ručak je bio bogovski - malorajska natur šnicla iz dostave (ili bolje iz VORTEKSA jer je šnicla upravo onakva kakva je uvijek bila u Malom raju) i zelena salata. Mljac, još mi voda ide na usta...

Poslije smo se odali svak svom poroku: mobilnom, laptopu i tabletu...i to se valja...

Dan 357. - Roditeljski

Jedan običan petak, koji nikako da uhvati praznična atmosfera (sad već ujutro puštam sebi chistmas songs). Obilazak novog šoping centra...
Roditeljski sa novom-starom učiteljicom. Sviđa mi se što će ova izgleda imati malo više autoriteta :)
Kupovina posebnih ukrasa za jelku - crvene boje :)
Još malo truda pa će me valjda konačno obuzeti...

Dan 356. - Zimska magla

I zagađen vazduh. Hladno i tmurno.
Jedino me veseli to što ću uskoro da se povučem na rezervni položaj - u svoju drvenu logu na selu. Slika vatrice iz kamina daje mi snagu da izdržim i ovo malo dana do kraja...

Dan 355. - Ledeno!

Srijeda, 21.12.2016.

Ledom okovano Sarajevo u magli. Baš kako i treba, tj. kako ga pamtim (mžda ova magla i smog nije baš neophodna :)

Onda sastanak, pa povratak. I dalje me oduševljavaju sve duže dionice autoputa. Kakva uživancija  u poređenju sa ostatkom puteva punih rupa i krivina.

Na kraju umor i bolna i zategnuta ramena - posljedica je to napetosti zbog nečeg što je ličilo na kišicu na - 4. Sva sreća pa mi nije palo na pamet da je to LEDENA kiša, koje se bojim najviše u vožnji (a bogme i pješke).

Dan 354. - Sarajevo

Ovaj nakit u stanu ne skidam čitave godine, upravo zbog ovih nekoliko dana u decembru i januaru, kada on dobija svoj puni smisao.

U svakom slučaju lijepo je znati da je na bar jednom mjestu u ovom ludom svijetu uvijek Nova godina i Božić!

Dan 353. - Sumiranje

Počinje vrijeme sumiranja i rezimiranja...Volim to! Polako odmotavam film unazad, prisjećam se sa zahvalnošću svih lijepih trenutaka...Ovaj blog je pravo blago za tu moju omiljenu aktivnost.

S užitkom joj se prepuštam u svim preostalim danima 2016.-te.

Dan 352. - Mraz

Nedelja, 18.12.2016.

Kakvo divno, nedeljno jutro...
Mraz i sunce.
Ružičanstveno!

Dan 351. - Foteljašenje

Dan sam provela u ovoj fotelji, nakon što smo okitili jelku, obavili kupovinu, pojeli sarmu :)

Dan 350. - Pokušala

Jesam stvarno. I to kad god sam se sjetila da "imam" amneziju. Ali pošto se teško bilo čega sjetiti kada "imaš" amneziju, tako sam se i ja samo povremeno sjetila onog što sam sebi prethodni dan obećala.
Sve u svemu. Nije lako, ali nije ni nemoguće. Samo se treba potruditi i ne odustajati.

Dan 349. - Amnezija

Nova tehnika za promjene - kako promijeniti očekivanja? Tako što ćeš zamisliti da imaš amneziju i da ni o kome ne znaš ništa, pa se tako prema svakome i ponašaš. Nema onog 'znam tačno šta će sad reći ili učiniti', nema 'znala sam!', nema 'šta da to radim kad ionako znam kako će taj i taj reagovati'.

Šta ako stvarno sami kreiramo reakcije drugih ljudi? Šta ako ih takođe možemo promijeniti tako što ćemo promijeniti vlastite?

Kako bi to bilo dobro! Zato ću to stvarno pokušati. I to od danas!

Dan 348. - Običan dan

Posao. Kuća. TV.
Neaktivna.
Poprilično bezvoljna...
Umorna?

Dan 347. - Moja dobra vila

Kakav dobar fazon za skrivanje kablova koji vas nerviraju u kući, a sve ih je, svakim danom, više...

Obična ukrasna kutija sa par znalački izbušenih rupa (za produžni kabal) i rupica (za punjače baterija). Nisam je ja napravila, nego jedne spretne ženske ručice, koje mi i inače sve pomažu...

Šta bih ja bez nje?

Dan 346. - Hvata me

Hvata me polako ta potreba da na kraju godine sve nekako dovedem u red. Počinjem od ormara - izbacujem sve što je počelo da me nervira. Primjećujem pohabanost peškira, veša, kuhinjske krpe su mi još dobre...

Idemo...lagano, a sveobuhvatno pospremanje 2016.g. počinje ove nedelje!

Dan 345. - Kićenje jelke

Nedelja, 11.12.2016.

Da, to smo ostavili za nedelju ujutro. Nekako je to pravo vrijeme za ovaj delikatan posao. Ostaje još da pronađemo onu jednu, posebnu ukrasnu kuglu za ovu godinu - možda nešto u obliku psića :)

Vidjela sam se sa svojom divnom, "francuskom" prijateljicom (navodnici su zato jer ona nekom greškom sudbine u stvari nije Francuskinja). Nadam se da ću je ubuduće viđati češće...u stvari znam da hoću :)

Dan 344. - Zimzograd

Subota, 10.12.2016.

Samo smo prošli kroz...vratićemo se sigurno, bar na klizalište! Ali tek kad bude stvarno zima, ovako na +10 nekako ne djeluje uvjerljivo.

Uveče, na mom repertoaru francuski filmovi, dekica (grijanje nikad lošije) i vino :) divota jedna

Dan 343. - Raspakivanje

Sređivanje utisaka. Zadržavanje visoke vibracije...

Pojma nemam šta sam radila, al' znam da sam se super osjećala :)

Dan 342. - Čarli

Četvrtak, 8.12.2016.

Vidjeli smo se i upoznali. Moramo sačekati još 20-tak dana dok ne bude spreman da se doseli kod nas...U međuvremenu uživaćemo u pripremama za njegov doček. Treba da kupimo korpu, posude za hranu, povodac, igračkice...

Dan 341. - Moj dan!

Mora da sam u nekom prethodnom životu živjela i uživala u Gradu svjetlosti.

Danas mi je sve bilo potaman...Moj omiljeni koziji sir i naravno kroasan za doručak. Predivan, sunčan dan. Besplatan metro cijeli dan. Bulevari, uličice, knjižare, bukinisti, kejevi, Opera, palate, rue Rivoli, braserije i bistroi, stolice na ulici...Hodala sam satima, sama i presrećna, potpuno uronjena u trenutak i potpuno u skladu sa samom sobom...

Toliko ljepote i prefinjenosti, francuskog šika i umjeća življenja...Napunila sam baterije za narednu godinu dana.

Gallery Lafayette

Moi

Dan 340. - Mes coins favoris

Utorak, 6.12.2016.

Brasserie Le Depart Saint Michel

 Quartier Latin

 

Rive Gauche

Dan 339. - C'est la vie!

Ponedeljak, 5.12.2016.

Već sam tamo iako putujem tek popodne...Volim taj grad, kao i milioni ljudi širom svijeta. Poseban je, nije samo grad nego jedna ogromna kultura i savoir vivre koji drugi gradovi mogu samo da oponašaju...i nikad mu se i ne približe.

Beograd i Pariz za mene su dvije najljepše metropole. Ne bih voljela da u njima živim jer onda ne bih imala gdje da putujem sa takvim zadovoljstvom i radošću. Uvijek kao da tamo putujem prvi put. I uvijek da otkrijem nešto novo, nešto što me inspiriše i što ne nalazim na drugim mjestima...

Dan 338. - Doručak kod Konja

Sa školskim drugaricama na doručku! Kakav Tiffany i kakvi bakrači, ne bih se nikad mijenjala. Evo pogledajte i zašto:

Pa onda kafica sa pogledom na Knez Mihailovu...

I na kraju šetnje Kalemegdanom, pivce sa pogledom na Ušće, uz zvuke muzike iz 20-tih...sa mojim Suncem...The Moment...

Dan 337. - Stado

Subota, 3.12.2016.

Predivan dan u Beogradu. Puno hodanja, gustanja po kafanama (Orasac), kafeima (Smokvica), druzenja sa prijateljicama iz osnovne :)

Na kraju izvanredan film Nikole Koja! Ne znam kad sam se tako slatko ismijala. Ako ovo bar malo ne pootvara oci masama, ne znam sta ce...

Dan 336. - Odluka je pala

Dobili smo i poslednju, vrlo važnu saglasnost. Uskoro očekujemo prinovu u porodici.

Ne zna se ko je više uzbuđen moj sin ili ja :)

Dan 335. - Miris neba

Novi Isidorin roman je knjiga za decembar. I već je pročitan. Oduševljena. Za mene ključna rečenica:
"Sve što dolazi iz taštine donosi bol, povredu, destrukciju, ljubomoru, zlobu, nesreću, nama ili drugima, sve što je ljubav prema sebi donosi radost, harmoniju, zadovoljstvo, sreću, nama ili drugima. Jednostavno, zar ne?"

Dan 334. - Ugađanje sebi

Mora se, važno je, zdravo je i cjelishodno. Ko ne zna da ugađa sebi, ne može znati da ugađa drugima. A to je suština ljubavi - brinuti o nekome, pogađati šta voli i šta bi ga baš obradovalo, pa mu to i priuštiti. To se sve, naravno, odnosi i na samog sebe. Ko to ne razumije, moraće da potraži mnoštvo savjeta raznih gurua i kouča, psihijatara i mudraca.

Dobila sam svoj željeni kaputić, a zbog njega sam napravila maksuz 200 km. Moja Ljubav je u tome učestvovala i srcem i dušem, a i lovom :) LJUBAV JE TO

Dan 333. - Vau kakav broj

Da mi je ko pričao, sigurno mu ne bih povjerovala. Da ću ja uspjeti da svakog ubogog dana u ovoj godini napišem par rečenica i tako ga spasim od zaborava. Svaka mi čast! Pokazala sam sebi da mogu, samo kad hoću, biti istrajna i disciplinovana. Nema više tog glupog izgovora ni za druge stvari u životu!

Dan 332. - Fjaka, again

Ne vježbam već danima. Ne pijem dovoljno tekućine. Ne meditiram. Po stanu mi se nagomilao clutter iliti nered koji samo ja mogu raščistiti, a ja ništa. Sjedim i gledam. Ništa mi se ne da. A stisle obaveze. Te treba da uradiš ovo do kraja godine, te ostalo ti je još ovo...

Znam šta mi je činiti. Sačekati da nožnim prstima dotaknem dno, odgurnem se i krenem ka površini...

Dan 331. - Nedelja u gradu

Sin je imao svoj program (pozorišna predstava, pa rođendan), tata svoj (van grada), ja svoj (sa prijateljicom po gradu).

Svi smo na kraju bili zadovoljni svojim danom. Mnogi ne shvataju koliko je dragocjeno to vrijeme za sebe i svoje potrebe, a nema teorije da potrebe budu iste djetetu, muškarcu i ženi :)

Dan 330. - Kiša, pa šta!

Nismo na nju obraćali pažnju...nije nam uopšte smetala. Sve što smo planirali to smo i uradili. Družili se, pričali, zezali, igrali, uživali u hrani, gledali film.

Dan 329. - Draga gošća

Dolazi jedan, za nas neobičan vikend, jer ne idemo nigdje nego nam neko dolazi u goste. Radujem se gošći i dubokim i veselim "filozofskim" razgovorima koje ćemo sasvim sigurno voditi, knjigama koje ćemo razmijeniti, razumijevanju koje ćemo podijeliti...

Dan 328. - Ko bi rek'o čuda da se dese

Manifestacija, što bi rekla Ana Bučevic.

Sasvim neplanirano i iz vedra neba riješen je problem i to na neočekivan način. Nisu bile uzaludne moje meditacije i zahvalnosti :)

Dan 327. - Cvrčci

Nevjerovatno je kako se nekako uvijek, baš u ovo vrijeme shvati koliko stvari nije odrađeno, a trebalo je...Zato sastanci traju danima, na žalost bez nekog većeg rezultata. Svi su u panici, ništa neće stići. A meni u glavi samo oni gluvi dani ljetos i jesenas kad niko ništa nije radio jer mu se kraj godine činio taaakoooo dalekooooo.

Dan 326. - Posao

Utorak, 22.11.2016.

Isprazni i neproduktivni sastanak u Sarajevu. Nadobudni i neprofesionalni drzavni sluzbenici. Besmislenost pokusaja da se gluvom nesto kaze :(

Ostatak dana odlican! Suncano i divno u mom rodnom gradu.

Dan 325. - Aranđelovdan na trijemu

Ponedeljak, 21.11.2016.

Dan 324. - Krčkanje

Nedelja, 20.11.2016.

Dan 323. - Tačkanje

Dan 322. - Pripreme za vikend

Petak, 18.11.2016.

Odmaranje, opuštanje  i moje omiljeno nemoranje ničega! Što bi Crnogorci rekli - pripreme za vikend.

Dan 321. - Nisko

Četvrtak, 17.11.2016.

Izgubila sam ovaj dan. Na poslu su ljudi bili nekonstruktivni i negativni. Pustila sam da mi snize vibraciju...

Dan 320. - Umor

Srijeda, 16.11.2016.

Stigao me - priznajem. Od jutra do kasne noći u istim čizmama, bez obzira koliko su stvarno udobne - previše je za mene. Ipak, stoički sam izdržala i čak se trudila da ne djelujem suviše izmrcvareno. U glavi mi je bila samo jedna slika - mog divnog, toplog i punog kreveta (moja duša uvojek spava sa tatom kada mama nije tu).

Dan 319. - Svinjarije

Utorak, 15.11.2016.

Slika govori više od riječi :)

Dan 318. - Evropski gradovi

Ponedeljak, 14.11.2016.

Postaju tako jedan drugom slični. Svaka glavna, pješačka, šoping ulica skoro da ima isti raspored radnji...i sve unutra je isto ili slično...prate ih isti lanci restorana...ista hrana...globalizacija, naravno... Ipak, meni se čini da joj se polako nazire i kraj. Valjda nisam jedina kojoj sve to svjetsko, a naše pomalo postaje nezanimljivo i naporno.

A da prvo pogledam i obiđem sva predivna mjesta u najbližoj okolini? Otkrijem neponovljive i autentične ukuse starih sorti povrća...zametnem ih u svojoj bašti...stvarno upoznam ljude koje već odavno poznajem...meni zvuči mnogo zanimljivije

Dan 317. - Keln

Nedelja, 13.11.2016.

Pod utiskom sam katedrale...ogromne, predivne i zastrašujuće...mogu samo zamisliti kako je tek izgledala ljudima u 12. vijeku.

Dan 316. - Haljine

Subota, 12.11.2016.

Eto fantastičnog načina da se raspoloženje digne za tili čas! Naletila sam danas na dvije. Neodoljive. Koje su me strpljivo čekale sve ove turobne dane...

Cijeli dan je bio prava uživancija...doručak kasni, šetnja po radnjama (uspješna), kuvanje s ljubavlju, ručak sa svojom ljubavi, gledanje dva francuska filma...

Dan 315. - Sastanak

Poslovni. Besmisleni. Administativno-birokratski sa svim nijansama tupljenja i zamlaćivanja koje postoje. Razlog što mi sve privlačnije izgleda neki pastirski ili zemljoradnički posao. Barem se plodovi rada vide.

Jedino dobro je činjenica da je petak...i tu činjenicu nijedna druga ne može poništiti i vratiti da prethodno stanje :)

Dan 314. - Motivacija i inspiracija

Sad mi je jasno zašto će uvijek biti posla za ljude koji imaju sposobnost da motivišu i inspirišu druge! Nemoguće je, ponekad, ne potonuti, ne ostati bez energije, volje, snage...Zato služe motivacioni govornici i njihovi sajtovi i videi.

E to meni treba danas...vidim hvata me, a ništa mi se ne da. Možda mogu poslušat šta pametno ;)

Dan 313. - Izgubljen dan

Pojma nemam o čemu sam razmišljala i šta sam radila. Vjerovatno ništa posebno :(

Dan 312. - Rutina

Budim se rano. Radim či gong 20 minuta. Pijem vodu sa medom i limunom. Doručkujem, Pijem kafu. Idem na posao. Vraćam se sa posla. Buljim ili u fejsbuk ili u TV. Mazim se sa sinom. Razgovaram s mužem. Pokušavam da sebi i drugima dignem vibraciju. Često ne uspijevam...danas nisam. Al' ne očajavam. Sutra je opet novi dan. 

Dan 311. - Fjaka

Evo je opet, a i vrijeme joj je. Hoću reći vrijeme je takvo, sumorno, vlažno i hladno da ti se ništa živo ne radi. Nekako mi ponestaje energije za bilo šta - dodjem s posla kući i najradije bih...buljila u TV, eventualno čitala knjigu.

Nadam se da će me to brzo proći...moram opet malo na doping u vidu kakaviog inspirativnog videa ili filma :)

Dan 310. - Što pepeo priča

Nedelja, 6.11.2016.

To je novembarska knjiga - autor je Dževad Karahasan. Pogledajte samo ove tačkice na omotu :)

 

Dan 309. - Loga

Subota, 5.11.2016.

Imam svoju logu. U stvari, imam ih više, al' potpuno različitih. Moja loga od sumornih misli i depresivnih dana je jedan jedinstven prostor sa bezbroj sitnih detalja od kojih mi svaki nešto znači. Kao neki mali, privatni muzej ili arhiv. Izložbena postavka se ne mijenja godinama, samo je prašine neminovno svaki put malo više. Eksponati, dokumenti i lični predmeti su tačno tamo gdje sam ih ostavila.

Od ove godine, počela sam da primam i posjetioce sa strane. Povratne reakcije su vrlo pozitivne :)

Ipak, najvjerniji posjetilac, ali i kustos sam ja! I svaki put se kao malo dijete radujem odlasku tamo. Ovoga puta sam bila u pratnji svoje ljubavi. I on tu ima svoje zasluženo mjesto.

Dan 308. - Novembar

Mjesec bez karaktera. Znam da sam možda preoštra u ovoj svojoj ocjeni, ali nekako od djetinjstva nisam ljubitelj novembra. Izuzetak je 29. novembar - najomiljeniji moj praznik, koga više nema...Nema, na žalost, ni predivne i nikad dovoljno prežaljene države čiji je to praznik bio -  Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije!

Zato mi je vjerovatno novembar sada još tmurniji, sumorniji i bezvezniji nego što je ikada bio...

Lišće je vać potpuno opalo sa drveća i sada se vide samo gole, sive grane. Zima je, al' još ne reži. Sumaglica je a ne magla. Vazduh u gradu je već prljav i smrdljiv od tek naloženih peći...

Ne pomaže ni to što je petak :(

Dan 307. - Zemljotres

Pofin, Boga mi. Sasvim dovoljan da se zapitaš - šta ako ih bude još, kao u Italiji? Onda sam se malo raspitala. Kao i većina ljudi smatrala sam da je najsigurnije zavući se pod kakav solidan sto, ili u dovratak kad počne da trese. Pogrešno! Tu bi u slučaju jačeg zemljotresa 100% bili zdrobljeni. Treba se sklupčati pored nekog većeg komada namještaja (sofe, ormara, itd. - napolju pored automobila...) jer se tu, navodno, nalazi "trougao života" po naučnim istraživanjima. Naime, pored tih većih predmeta prilikom sabijanja ostaje taj prostor relativno siguran i upravo tu se treba skloniti.

Nadam se da neću imati prilike da lično ispitujem tačnost ove tvrdnje!

Dan 306. - Dosada

Dosada je iz raja izašla! To je ono stanje kojeg se svi plaše, a ne bi trebalo. Naprotiv. Iz dosade se rađaju najkreativniji poslovi, ideje i zamisli...Dosada nas prosto tjera na akciju!

Bitno je samo ne boriti se protiv dosade nedozvoljenim sredstvima, tzv. ispiračima mozga i trošačima vremena (kojeg ionako nikad nema dovoljno). Mislim tu naravski na TV i ostale bjegove od sebe samog.

Slušajte sebe kad vam je dosadno...pustite da se u vama rodi ta skrivena i zatomljena ideja koja će vas potpuno preporoditi.

Treba naglasiti da dosada nema nikakve veze sa ljenošću!

Dan 305. - Tužioci i sudije

To nikako ne smijemo biti svojoj djeci. Naravno ni drugim ljudima, ali ovo sa sopstvenom djecom je preozbiljno. Djeci treba podrška i razumijevanje, a ne neko ko svaki njihov gaf ili grešku vreba i odmah donosi presudu.

To ne znači da nekad ne treba izreći i kaznu. Postavljanje granica je od izuzetne važnosti za razvoj djece. Ako ne postavite granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja na vrijeme (do 5-te godine makismalno), nemojte se čuditi poslije šta vas je snašlo.

Ne smijemo stalno biti tužioci i sudije, na to mislim. Moramo se opustiti i radovati se sa njima i biti ponekad luckasti i pažljivo ih slušati. Kada ste voljni da ih slušate, tada su i oni voljni da pričaju...

Dan 304. - Posao

Ponedeljak, 31.10.2016.

Nije da je loš. Pa ni težak. Često je čak i kreativan. Ali sve sam više svjesna da to nije to! Ne pjeva mi duša, vjerovatno sam se, nakon toliko godina, već svega i zasitila. Naravno da mi pruža sigurnost i da sam svjesna da bi bio ispunjenje najluđeg sna za ogroman broj ljudi. Ipak, znam da to nije to i da bih trebala da se bavim nečim drugim...doduše, nisam baš načisto s čim...
Razmišljam...i prepuštam se vođstvu svog unutrašnjeg glasa...vidjećemo gdje će me odvesti.

Dan 303. - Sarajevo

Nedelja, 30.10.2016.

U Sarajevu smo se našli u kultnom kafeu Zlatna ribica - moja omiljena i nezaobilazna destinacija u ovom gradu. Onda je sve išlo po redu: šetnjica Ferhadijom, ćevapi kod Želje, kolači u jednom novom restoranu (zaboravih mu ime), opet šetnjica, pa kino...
Volim Sarajevo i tu nema pomoći :)

Dan 302. - Opušteno

Subota, 29.10.2016.

Dan smo proveli upravo tako. Niko nikog nije primoravao ni na šta. Ustajalo se, jelo i pilo kad je kome bio merak. Djeca su se igrala. Mi smo pričali i pričali. Pili kaficu na terasi. Obilazili drveće i žbunje. Krojili planove. Sjećali se dogodovština. Doticali se i važnih tema...Duše su nam pjevale i bilo nam je tako prijatno. Dan je prosto proletio...

Dan 301. - Srodne duše

Dan je bio divan. Posao obavljen. Druženje uz vatricu kamina i priče iz cijelog svijeta ispunjujuće i moglo je trajati do besvjesti...
Nevjerovatno je kako sa nekim ljudima nije potrebna nikakva uvertira i upoznavanje koje traje godinama. Sretneš, upoznaš i već ga/je imaš za doživotnog prijatelja! Šteta što ta pojava i nije baš tako česta...

Dan 300. - Priprema za vikend

Baš tako :) Za vikend imamo dragog gosta na selu, pa je potrebno osmisliti šta, kad i kako. U tome mi eto, ode ovaj četvrtak...

Dan 299. - Trojeručica

Jutros smo se pomolili pred Trojeručicom, koja je sa Hiladara došla u naš grad. Srce mi je snažno udaralo u grudima, a suze su potekle same...

"Najveće čudo „Trojeručica” čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo - spasenje u Hristu svoje dece. Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih..."

Dan 298. - Istrajnost

Nedostaje mi i toga sam itekako svjesna. To je uostalom bio i jedan od razloga za pokretanje ovog bloga. Mogu li ja istrajati u bilo čemu, na primjer pisanju bloga svaki dan? Doduše, po tome bi značilo da ipak jesam istrajna :)
Al' ja opet mislim da nisam. Zašto? Odustala sam od mnogih fenomenalnih navika koje sam smatrala (i dalje smatram) da bi za mene bile odlične. I to nakon što sam se uvjerila da su odlične. Moram nešto da preduzmem povodom toga. Čim smislim šta, oglasiću se.

Dan 297. - Ponedeljak

Ni šta dodati, ni šta oduzeti. Teško, brate.
Što je ljepši vikend, teži je ponedeljak - stara azerbejdžanska!

Dan 296. - Šetnja i podvarak

Jedno bez drugog ne bi bilo tako dobra dobitna kombinacija!
Prvo se podvarak sa svinjskom koljenicom stavi (u zemljanoj posudi) u rernu. Onda se ispija kafica, doručkuje i gušta malo u pidžami (pidžama mora na pranje odmah jer, vjerujte mi, ne želite miris podvarka u krevetu).
Onda se ide na kakvo brdo, dužu šetnju, bitno je da je priroda i da imaš oči za nju!

Onda žuriš kući, a već s vrata te dočeka bajoslovan miris! Imaš još malo vremena da zameziš nešto uz pivce, dok se krompir ne ispeče u rerni. Sve poslije toga...je istorija...ha,ha,ha

Dan 295. - Subota u gradu

Subota, 22.10.2016.

Fenomen subotnje špice karakterističan je za veće hrvatske gradove, ali ona, modifikovana, postoji i u nekim drugim gradovima u regionu. Na crnogorskom primorju, na primjer.
Poenta priče je popiti "kavicu" u užem centru grada i biti tamo viđen, obučen i namontiran najbolje što znaš i umiješ...
Moglo bi se još mnogo pričati o ovom gradsko-sociološkom fenomenu i potrebi za pokazivanjem sebe, ali i posmatranjem drugih, ali mi se ne da...
Uglavnom, imala sam društvo za "špicu" u subotu, pa sam je i iskoristila :) Samo što smo mi samo prošle kroz centar grada, našle kafić van "špice" i pile pivo, a ne kafu! ha
Autentičnost prije svega!

Dan 294. - Snowden

Opet sam išla u kino :)
Odličan film Olivera Stouna o Snoudenu, heroju današnjice o kome oni koji najviše koriste društvene mreže, mobitele i kompjutere ne znaju ništa ili su nešto tek načuli! Mislim na mlade i njihovu generalnu nezainteresovanost za svijet u kojem žive, ukoliko se ne radi o nekoj laganoj, ugodnoj i neopterećujućoj temi...
Odlično im ide to ispiranje mozga većine stanovnika planete Zemlje...
Mada to ne mora ništa da znači. Sve se može okrenuti u trenu! U to sam čvrsto ubjeđena i znam da se sadašnji naizgled nerješivi problemi preko noći mogu riješiti. Samo kad bi se htjelo.

Dan 293. - Ženski razgovori

Da ih nema, čovječanstvo bi još živjelo u pećinama i prekrivalo se životinjskim kožama.
Razmjenjujući iskustva, priče, pa i tračeve, žene tjeraju svijet (čitaj muškarce) na promjene, nova iskustva i dostignuća.
Najčešća tema njihovih razgovora su baš oni, muškarci. To ne znači da su glavna. Jer žene o muškarcima uvijek pričaju u vezi sa ženama, njihovim osjećajima, željama i težnjama. One postavljaju zahtjeve, žele ovo ili ono. Najčešće žele promjenu. Jer su od neke druge žene nešto čule, pa žele da probaju. Ili su same saznale za neku novotariju ili im se jednostavno učinilo da ovo više ovako ne može...
Da žene tako redovno i iscrpno ne razgovaraju - vjerovatno bi bile potpuno histerične, nezadovoljne i nesrećne. A time bi se i ovaj svijet za tren oka pretvorio u pakao!

Dan 292. - Da mi je dvadeset...

Posmatrala bih svijet otvorenih očiju i srca i...učila...najviše neke "soft skils" poput razumijevanja drugih i za druge, ljubaznosti i radosti...
Kako je proizvesti i sebi i drugima...kao Amelie Poulin.
Zatim, kako se opuštati i smiriti svoje misli, pogotovo one negativne i kritičarske.
Posmatrala bih sve ljude sa zanimanjem, a onda učila da u svakom vidim nešto dobro. Baš svakom! Posebno bih obratila pažnju na one koji me najviše nerviraju - potrudila bih se da otkrijem zašto me baš oni nerviraju.
Plesala bih i pjevala kad god mogu.
Hodala bih puno svaki dan i to, ako je moguće, svaki dan drugom stazom :)
Sve bi me živo zanimalo...isprobavala bih se u svemu što mi padne na pamet, bez obzira na to imam li društva ili ne.
Učila bih se da ne zavisim od drugih ljudi - da mi ni raspoloženje ni planovi ne zavisi od njih.

Sanjala bih budna i pretvarala svoje snove u javu i javu u san...ama baš svaki dan!

Dan 291. - Volim ja i jesen

Utorak, 18.10.2016.

Nije važno ni ako pada kiša, ni magla mi ne smeta...volim boje, volim toplu, narandžastu hranu (bundeva, čorbice, sosovi...), volim tople šalove u koje se sav umotaš...volim da gledam filmove ili čitam knjigu dok je napolju hladno i mokro.

Volim jesen, iako se mnogima čini tužna i ružna...meni je baš divna, puna sjećanja i topline, puna vatrice i pečenih kestena (sutra moram da kupim prve ovogodišnje!)

Dan 290. - Međuvrijeme

Dan je sav prošao u ...međuvremenu. Te počni jedno, pa drugo, kreni tamo, pa amo. Malo jedno, malo drugo, uskoči treće...na kraju - ništa. Nit znam gdje sam bila, niti šta sam radila.

Takav ti je život :)

Dan 289. - Planina je to

Nedelja, 16.09.2016.

Nije nam bilo zima, nimalo (vani je bilo 12 stepeni). Ali smo shvatili kako bi to izgledalo zimi. Kada se sve potpuno ishladi i počnu minusi...

Zato smo uživali dok možemo...slikali...tačkali...igrali se sa 7 malih kučića...smijali se i zezali sa našom šumskom, dobrom vilom...

Poslije smo se na selu gostili raznim delicijama...praziluk sa jajima, ajvar, uštipci, police, kobasice, slaninica, basa, sir, džemovi razni za kraj...

Rodila se i jedna balerina...

Dan 288. - Zlatna jesen

Subota, 15.09.2016.

Ništa se ne može porediti sa ljepotom i raskošnošću boja jesenjeg lišća! Pa još kad se radi o mješovitoj četinarsko-listopadnoj šumi! Ljudi, ta ljepota predjela kroz koje smo prolazili nepuna dva sata na putu do planinskog odredišta fascinantna je i ne može se dočarati ni fotografijama (bar ja ne mogu, zato sam stavila tuđu fotku dole) ni opisima, ničim.

Možda bi neko zanijemio pred takvom ljepotom, ja (na žalost mojih saputnika) nisam usta zatvarala...te vidi ovo, jao kakva divota...vidite li ovu ljepotu...vau kakve boje...nevjerovatno...vidi ovu narandžastu...krv crvenu...ljudi je l' ovo moguće...Nije mi smetala ni magla, pa ni kiša koja je kasnije lila kao iz kabla...ima nešto i u toj sumaglici, u kapljicama kiše koje se slivaju niz lišće...Ma, šta da vam kažem, fantazija!

Dan 287. - Teslin vremeplov

Odlučili smo da na planinu idemo tek sutra ujutro (strah nas je pomalo zime, priznajemo), pa smo iskoristili rijetku priliku - petak u gradu, da otšetamo do centra i pogledamo 4 D performans na zgradi Banskog dvora - Teslin vremeplov. Ja sam bila impresionirana tehnološkim mogućnostima i igrom svjetlosti, zvuka, vizuelnim i prostornim efektima. Ostatak familije - onako. Vjerovatno je današnju djecu koja non stop bulje u takve 4D sadržaje daleko teže impresionirati nego mene, koja nije pogledala film naučne fantastike vjerovatno i više od 10 godina.

Zato je piza Kod Brke bila odlična i zadovoljila je kriterije cijele četvorke :)

Dan 286. - Moj najbolji drug

Divan, sunčan dan. Jesen počinje da se šepuri, lišćem i mirisom pečenog kestena po ulicama. U kućama se krčkaju jesenja jela - bundeva na sto načina, paprike, pasulj, grašak...

Redovno radim či gong - ujutro u uveče...fenomenalno se osjećam...a sin mi je jutros ljutito zamjerio "a meni ovo nisi pokazala, a?". Obećala sam mu da ćemo ga raditi zajedno. Vidjeću koliko će izdržati. Osim rituala zahvaljivanja koji nam je nekako postao neizostavan pred spavanje, počeo je sa mnom da sluša i vođene meditacije, samo što on, duša, zaspi nakon par minuta :)

Dan 285. - Meddler

Dan je bio prohladan i prosto je mirisao na "kanabe" uz dobar film (i lila dekicu naravski). Uz prethodno zagrijavanje sa podvarkom (nije bilo previše slanine, kunem se) i čašom vina.

Film je odabran po preporuci srodne duše oličene u kumi S. i bio je odličan. Meddler sa Suzan Sarandon u ulozi majke koja se, nakon smrti muža, pretjerano i iz prevelike ljubavi  petlja u kćerkin život. Suzan je, kao i uvijek, fantastična, ali i svi ostali u ovom filmu prepunom divnih i pozitivnih akcija, emocija i slika.

Dan 284. - Jesen samuraja

Gledala sam domaći film Jesen samuraja. Mali Budo (Petar Strugar) je fenomenalan u ovoj fizički izuzetno zahtjevnoj ulozi (nije imao dublera ni u jednoj sceni, što je nevjerovatno). I ostali glumci su odlični: Nikola Kojo, Sergej Trifunović, Hristina Popović, Andrija Milošević.

Film nije loš, za naše prilike dosta neobično urađen. Nešto između akcionog i romantične komedije. Nije ni vau (ako znate na šta mislim). Zasmetale su mi nepotrebne jezičke vulgarnosti, zbog kojih se moja odluka da ne povedem sina na projekciju pokazala kao dobra - film definitivno nije za mlađe od 12 godina.

Dan 283. - Kišni ponedeljak

Nema dalje. Hladna, sitna kišica koja sipi. Zakon polariteta na djelu. Nakon onako divnog i sunčanog vikenda, bez obaveza i moranja - svanuo je tmuran i hladan dan za posao, školu, roditeljski sastanak. Nakon dana, noć, nakon ljeta, zima, nakon nedelje - ponedeljak!

Ipak, nije bio loš taj ponedeljak. Nešto se uradilo, na roditeljskom sam čula samo pohvale o svom sinu, uz čašicu vina i lagani či gong, lijepo se i završio. A sutra je novi dan :)

Dan 282. - Lagano

Nedelja, 9.10.2016.

Sve je bilo lagano i opušteno. Nismo imali Bog zna kakvog posla, ručak je bio specijalitet - pasulj od juče :)

Sunčali smo se na trijemu (30 minuta sunca dnevno je neophodno za potrebnu dozu vitamina D koja nam izgleda uglavnom nedostaje), uz kaficu i pivce...ćakulali i uživali.

Nisam mogla da odolim, a da ne istačkam barem nešto. Moja žrtva je bio stolić od drveta koji sam sama napravila prije par godina.

Dan 282. - Lagano

Nedelja, 9.10.2016.

Sve je bilo lagano i opušteno. Nismo imali Bog zna kakvog posla, ručak je bio specijalitet - pasulj od juče :)

Sunčali smo se na trijemu (30 minuta sunca dnevno je neophodno za potrebnu dozu vitamina D koja nam izgleda uglavnom nedostaje), uz kaficu i pivce...ćakulali i uživali.

Ja nisam mogla da odolim a da ne istačkam barem nešto. Moja žrtva je bio stolić od drveta koji sam sama napravila prije par godina.

Dan 281. - Pune ruke posla

Subota, 8.10.2016.

Dan je bio predivan, blag i sunčan. Dok se na šporetu (tačnije u rerni krčkao pasulj u zemljanom loncu), vrijedna ženska čeljad je:
- rezala kupus za kiseljenje (bez podvarka zima ne može biti prava zima)
- pravila lovačku salatu (recept pogledati u Hrana za dušu - Duša hrane)
- napravila melitzano salatu (grčka salata od plavog patlidžana i bijelog luka -isto pogledati u Hrana za dušu - Duša hrane)
- uživala na terasi uz pivce i kaficu
- tačkala stolice do besvjesti :)

Dan 280. - Predivna jesen

Lišće tek počinje da žuti, tek nas čeka ona divota od šarenila i božanstveno uklopljenih nijansi...Oko kuće sve uredno pokošeno, do u detalj...vidi se s ljubavlju i željom da se domaćini obraduju kad to vide. Eh, zato valjda i služe zetovi :) šalim se, ali ovaj naš je stvarno vrijedan i energičan...na njemu nam zavidi cijelo selo!

Zato ni mi nismo mogli da sjedimo - ja sam oplijevila svoje cvjetne leje (još uvijek su, priznajem, poprilično skromne i neugledne), a domaćin je podrezao voćke.

Nakon toga smo uživali uz kamin i toplu vatricu...kud ćeš bolje i ljepše!

Dan 279. - Briga

Kažu da depresivni žive u prošlosti a anksiozni u budućnosti. U kom vremenu živiš ti? zapitaj se svako malo. I udri brigu na veselje!
Briga me! i
Baš me briga!
kod nas imaju pežorativno značenje neodgovornog i nepoželjnog, bezobzirnog ponašanja. Sad polako uviđam da to ne mora biti tako. Trudiću se da, ubuduće, za što više stvari kažem nonšalantno - ma, baš me briga. Biće nekako. Kako god. Najbolje, naravno :)

Dan 278. - Či Gong

Či gong je drevna kineska disciplina za osvješćivanje, usmjeravanje i jačanje čija - vitalne energije. Mene odavno privlači ali nema baš puno prilike da je čovjek nauči i počne da praktikuje. Danas sam se prijavila na jedan on-line kurs, pa vidjećemo da li ću uspjeti da skontam šta i kako...

Dan 277. - Knjiga za oktobar

Biće to Autobiografija jednog jogija na preporuku Vishena Lakhianija čija videa gledam zadnjih par nedelja.

Dan 276. - Kišan i mračan dan

Da, da valja se opet navikavati na ružno vrijeme, kišu, vlagu i sumorne oblake. Pa još ponedeljak...eh da sam mogla kako da se zavučem pod svoju omiljenu lila dekicu i prespavam današnji dan, bila bih k'o dijete srećna. Ovako sam to uradila tek nakon posla :)

Dan 275. - Izborni dan

Nedelja, 2.10.2016.

Danas su u BiH lokalni izbori. Nit nam valja izborni sistem, nit izborni zakon, a bogami nije bilo ni kvalitetne ili bar interesantne ponude za izabrati.

Neka nam je Bog u pomoći!

Dan 274. - Šareno je i budali drago

Subota, 1.10.2016.

I ovaj vikend sam provela tačkajući po kući tj. po jednoj drvenoj vanjskoj garnituri za sjedenje. Imala sam i pomoćnika, pa je sve bilo još veselije.

Jednobojna garnitura (sto i šest stolica fotelja), napravljena je od drvene buradi i bila je nekako bezlična i bezbojna. Nije privlačila i rijetko je ko na njoj sjedio. Kad završimo tačkanje garantujem samo jedno - niko neće moći reći da je dosadna i bez karaktera!

Dan 273. - Shopping dan

Neplanski sam kupila čizme!Jupiiii! Al' udobne! Nije da su mi bile neophodne i nije da nemam čizama i na pretek, al' sad ću bar moći da se bar nekih riješim (nema više izgovora - jedne u kuću-druge iz kuće).

I da, stvarno je kupovina obuće poseban merak! Ne znam sa čim bih to uporedila, a da mi ne zamjere neki...zato i neću...nagađajte...

Dan 272. - Kino tajm

Poslije dužeg vremena otišla u kino i ismijala se do suza uz šašavu Bridžit Džons. Moram ići češće u kino, definitivno, a i vidjela sam par dobrih najava. U oktorbu, dakle, idem još da vidim: Stado (prvi režiserski film Nikole Koje) i Jesen samuraja (od režisera Malog Bude) od naših filmova. Od stranih me zanima Snouden, Računovođa (sa Ben Aflekom) i naravno Meril Strip u Neslavno slavnoj Florens.

Dan 271. - KonMari metod

Uh, zaboravila sam juče da pomenem da je revolucionarni uspjeh ova Japanka postigla zahvaljujući njenom originalnom načinu slaganja garderobe. Rolanjem u rolnice :)

Probala sam da to uradim u svom ormaru - pogledajte kako izgleda (nije tako uredno kao kod Marie, ali ni ja nisam Japanka).

Stvar je u tome da na ovaj način stvarno vidiš baš SVU garderobu koju imaš. Sviđa mi se! Vidjećemo koliko će to potrajati.

Dan 270. - Marie Kondo

Da, da...jesen ispiriše. Pored toga što ti budi želju da praviš ajvar, turšiju i kojekakve kisele salate, jesen u meni budi želju za pospremanjem, raščišćavanjem, perkanjem i briskanjem (srećom brzo popusti).

Japanka Mari Kondo je napravila pravu malu revoluciju svojim knjigama o njenoj metodi pospremanja, a naročito slaganja odjeće tj. organizacije ormara i sl.

Ključno je sledeće: sve stvari staviš na gomilu (to sam uradila ja sa svojom jesen-zima garderobom) i onda uzimaš jedno po jedno sa pitanjem: Da li mi ova stvar donosi radost? Da li me čini srećnom? Ako je odgovor pozitivan stavljaš u ormar, ako nije - to poklanjaš nekome.

Jedno je sigurno - sve će vam moći stati u ormar i to na 10 vješalica. Eto ti minimalizma za tili čas! U suštini kad pogledaš, to i jesu stvari koje uglavnom nosiš. Šta će ti onda sve one ostale?!? Ako se bojiš da druge nećeš moći da kupiš, sjeti se šta nam radi strah i oslobodi ga se...

Ovo je stvarno uživancija!

Dan 269. - Random acts of kindness

Uh, gdje bi nam bio kraj kada bismo se svi potrudili da ljudima (i životinjama i biljkama) oko sebe učinimo život barem malo ljepšim. To je poenta nasumičnog dobročinstva ili čina ljubaznosti ili...nazovote ih kako god hoćete. Samo ne zaboravljajte da ih činite svakodnevno, napravite sebi mali podsjetnik (nekad su se vezali čvorići na maramicama, mi danas možemo podesiti podsjetnike na našim nasušnim mobitelima) dok vam to ne uđe u krv, dok ne osjetite blagodeti ovakvih postupaka na sopstvenoj koži. Jer upravo to će se desiti - što više ljudi uspijete da obradujete - vi ćete biti radosniji.

Pustite nekog ispred sebe na kasi...nasmješite se djeci u parku...poklonite sitnicu, lijepu riječ drugome...dajte kompliment...dajte prednost u saobraćaju...ispričajte vic...nazovite one koje rijetko ko zove...pomozite prije nego vam zatraže...saslušajte i ohrabrite...

Dan 268. - Dirnuta ljudskošću

Nedelja, 25.09.2016.


Ima tako divnih, velikodušnih i čovječnih ljudi da je prava čast poznavati ih i družiti se s njima. Takve napredne duše su dokaz da smo svi (u manjoj ili većoj mjeri) odraz iste Božanske energije i da imamo svoju svrhu ovdje na zemlji. One su istovremeno ravnoteža svim onim drugim dušama koje tek čeka naporan put uspinjanja na skali svijesti...

Hvala Ti što postojiš i što si tako iskreno i bez dvoumljena pokazala da si nam pravi prijatelj!

Dan 267. - Uživanje u tačkanju

Subota, 24.09.2016.

Istačkala sam prije dvije godine iscrtano drvo na zidu. Uživanje je bilo potpuno. I možda još nije završeno...ima tu još da se doda pokoja tačkica!

Dan 266. - Planinska inspiracija

Nova slika, nastala za par večernjih sati, uz vatricu. Nepravda ne utiče na stvaralaštvo!

Dan 265. - Prvi put sam u školu

Doduše, sa drugarima iz istog ulaza. Ipak, nije to mala stvar. Dijete je poraslo i postaje svakog dana sve samostalnije. Mama i tata su mu sve manje neophodni u mnoštvu svakodnevnih, ali nipošto zato manje bitnih i manje značajnih stvari. Postaje sve više svoj - a to je cilj i zadatak svakog roditelja! Duboko vjerujem da su nam djeca samo posuđena, a ne data da im pomognemo, koliko možemo, da pronađu svoj put. Ili bar da im ne odmognemo, jer sasvim sigurno nismo dorasli svijetu u kome će oni živiti.

Dan 264. - Izvoli

Sad se pokaži. Dokaži na djelu sve svoje teorije i duhovne prakse. Ako sad nemaš motiv - nikad ga nećeš ni imati. Mnogo je lakše iz ustaljene i uljuljkane, poprilično udobne i sigurne luke gledati bure koje divljaju oko tebe i savjetovati ljude koji se drže za krhke olupine da istraju, da se ne predaju, da budu odvažni i uzmu svoj život u svoje ruke.

Valja sada to i sam primjeniti. Oluja je stigla i u moju luku i prijeti da poruši sve. Trebaće mi mudrosti i smirenosti i još više ljubavi i radosti i zahvalnosti i odlučnosti i autentičnosti i svih ostalih vrlina i vještina o kojima čitam i razmišljam zadnjih mjeseci. Valja sada sve naučeno primjeniti i još više učiti i spoznavati svakog dana.

Jer na kraju sve će biti dobro - to znam. Ako nije dobro, to samo znači da još nije kraj...

Dan 263. - Izazovi

Kada nam se dešavaju izazovi? Evo šta, između ostalog, kaže Životna škola Natalije Domin:

"...kad imamo priliku napraviti prekretnicu u svom životu, napredovati u nečemu. No, za to trebamo pokazati da smo dostojni toga, da zaslužujemo skok na viši nivo, pokazujući koliko vrijedimo u izazovnim situacijama. Svaki put kad treba da se uzdignemo na neki novi nivo u svom životu, na veći stepen integracije vrlina i vještina u životu, nailazimo na test u obliku izazova, na nešto što treba da prebrodimo kako bismo se uzdigli na viši nivo ili ostali na mjestu ili čak degradirali, ako pokažemo da nismo dostojni. Taj je test obično neka osoba ili situacija koja u nama pogađa one slabe tačke koje bismo trebali ojačati kako bismo mogli napredovati na višem nivou i time bili nagrađeni. Da bismo ovaj izazov prošli, trebamo zadržati pozitivan stav i vjeru, čak i onda kad se osjećamo obeshrabrenima i kad ne vidimo svjetlo na kraju tunela." Ljutnja je otrov http://www.zivotna-skola.hr/mane/ljutnja.html

Dan 262. - Kontrast

Desio se. Valja ga pravilno shvatiti i ne podleći iskušenju da padneš na niži nivo. To što se dogodilo sa sobom nosi lekciju. Nešto treba da naučimo da bismo se popeli na sljedeću stepenicu. Tako ja to gledam i tako se postavljam. Otvorenih očiju i ušiju - da vidim i čujem sve što je potrebno da izađem iz ovakve stvarnosti u kojoj nevini bivaju osuđeni, a neljudi nekažnjeni.