Nije lako, ali ovo je mozda najvaznija lekcija koju treba nauciti u zivotu. Bar kad sam ja u pitanju. Koliko god se trudila, uhvatim sebe da ne mogu a da ne dam svoje misljenje o tome kako je neko nesto uradio ili nije, a trebao je. Kako je neko rekao nesto, a nije trebao.
Ne trpim nepravdu, ali ko sam ja da sudim sta je pravedno, a sta ne? Ne volim poltronisanje, ulagivanje i postizanje ciljeva nedozvoljenim sredstvima, ali ko sam ja da o tome donosim sud?
Zasto ne mogu da se suzdrzim od komentarisanja i ocjenjivanja postupaka drugih ljudi? Zasto mi jezik nije kraci i zasto me takve stvari pogode? Iako se trudim da ne reagujem, sto je pozitivan pomak.
Put ka mijenjanju sebe nije ni lak ni zagarantovan. Ono sto smo mjesecima gradili, za cas se srusi...Istrajnost u tom nastojanju jedino se broji.
Ne trpim nepravdu, ali ko sam ja da sudim sta je pravedno, a sta ne? Ne volim poltronisanje, ulagivanje i postizanje ciljeva nedozvoljenim sredstvima, ali ko sam ja da o tome donosim sud?
Zasto ne mogu da se suzdrzim od komentarisanja i ocjenjivanja postupaka drugih ljudi? Zasto mi jezik nije kraci i zasto me takve stvari pogode? Iako se trudim da ne reagujem, sto je pozitivan pomak.
Put ka mijenjanju sebe nije ni lak ni zagarantovan. Ono sto smo mjesecima gradili, za cas se srusi...Istrajnost u tom nastojanju jedino se broji.
Nema komentara:
Objavi komentar