Dosad već i ptice na grani znaju koliko je ova emocija štetna za onoga ko joj se prepušta. Da ne govorimo o tome da se njome jednostavno ništa ne postiže, da nikad ne pomaže, a baš uvijek odmaže. "Kad god sam se na nekoga naljutila, bilo je to na moju štetu" - govorila je moja majka. I naravno, kao i uvijek, bila u pravu.
Pa zašto nam je onda toliko teško oduprijeti joj se? Zašto tako često padamo u vatru? Naivno je za to kriviti svoj navodno meditaranski ili južnjački temperament. Stvar je mnogo dublja.
Ljuti nas u stvari samo ono što nas pogađa "u sridu". Ljuti nas, ne bez razloga, i time se treba pozabaviti. Svaka ljutnja koju osjetite znak vam je da upravo na tom području treba nešto da poduzmete. Za vaše dobro.
Ah, da, što se tiče osobe koja vas je naljutila - iskreno joj se zahvalite, ona vam pomaže da detektujete svoje ranjive tačke kojima treba vaše pažnje i ljubavi.