četvrtak, 21. srpnja 2016.

Dan 202. - Biti srećan/a u nesrećna vremena

Pitanje koje me je, priznajem, iznutra mučilo: da li je moralno i OK biti srećan u vremenu kada je većina ljudi oko vas nesrećna? Kada je toliko loših vijesti, bolesti, smrti i patnje djece i ljudi u svijetu ali i kod nas? Da li su oni koji rade na sebi i žele se osjećati bolje i biti radosni i uživati u životu, bezosjećajni i egoistični?

Odgovor sam tražila i dobila od Ane Bučević (toplo preporučujem njen sajt Safari duha). Ona kaže da najčešće ljudi koriste tuđu nesreću kao izgovor zašto oni sami nisu srećni i da ih treba upitati: a šta si ti konkretno uradio da pomogneš tim ljudima sa kojima saosjećaš, umjesto što samo o tome pričaš? Šta ti ljudi konkretno imaju od toga što se sa njima zajedno kuka i što se žale i sažaljevaju?

Radom na sebi i "podizanjem svoje vibracije" (da se poslužim terminologijom Zakona privlačenja) mi se usklađujemo sa svojom dušom za koju znamo da je jedno sa svim ljudima. Dakle najveći stepen empatije jeste stanje kada smo u skladu sa svojom dušom. Tada smo blagi, tolerantni, tada druge ljude vidimo kao svoju braću i sestre i spremni smo za njih konkretno uraditi mnogo više nego samo kukati i plakati za njima. Spremni smo i njih učiniti srećnim i naći ćemo načina i sredstava za to.

Nema komentara:

Objavi komentar