Dan je bio predivan, prosto idilican. Nista nije dalo naslutiti kakav buran zavrsetak nam sprema. Ustali smo kasno, mazili se i uzivali u dorucku i kafici.
Onda je M otisao kod druga, ja sam se suncala na trijemu (dnevna doza vitamina D), sunce je bilo bozanstveno. Djeca su onda dosla kod nas, rucali smo, sve je bilo kako se samo pozeljeti moze.
Onda je drug morao da ode kuci, nesto ranije nego uobicajeno. I vjerovatno je bas zato sto smo svi bili tako blazeni i opusteni i doslo do konflikta izmedju nas.
Konflikta se ne treba plasiti, treba ga shvatiti kao vaznu i neophodnu lekciju o krucijalnim stvarima u nasim odnosima. On nam uvijek pokazuje na cemu treba da radimo prvenstveno kod sebe.
Ja se nadam da sam svoju lekciju shvatila, iako nisam sigurna da sam je u potpunosti savladala, pa zato ne znam da li cu morati na popravni jos koji put. Trudicu se da se svom sinu, kada mu je tesko, vise ne obracam iz uma (drzanjem lekcija, pridikama, kritikama ma kako ih ja vjesto upakivala), nego iz srca (zagrljajem, emocijom, razumijevanjem, ljubavlju).
A na tome me ceka jos itekako mnogo posla.
Nema komentara:
Objavi komentar